„Чајна дејли“ о Србији
Угледни кинески лист „Чајна дејли“ оценио је да везе и однос Београда и Пекинга представљају пример за остатак света. У анализи петодневне посете председника Србије Александра Вучића Кини, организованој на позив кинеског председника Си Ђинпинга, подсећа се да је том приликом српски председник одликован Орденом пријатељства, највишим признањем које та земља додељује страним држављанима, због доприноса јачању пријатељства Србије и Кине и унапређењу билатералних односа.
Како се наводи, пријем који је Вучићу приређен у кинеској престоници показао је спремност Кине да са једнаким поштовањем третира све државе, без обрзира на њихову величину и политичку снагу. У анализи пекиншког листа истиче се да је Вучић заслужио одликовање не само због доприноса јачању односа две земље, већ и због вођења независне спољне политике Србије.
– Пошто сам провео скоро седам година у Бриселу, извештавајуц́и о Европској унији, разумем притисак који Србија доживљава од ЕУ. Одржавање независне спољне политике која није у потпуности усклађена са Бриселом представља изазов за сваког националног лидера, посебно за Србију, наглашава аутор анализе.
Како се истиче, Вучић је, за разлику од многих европских лидера, доследно позивао на дипломатско решавање сукоба Русије и Украјине, док је истовремено заговарао јачање сарадње са Кином. У анализи се наводи да је председник Србије током посете указивао на конкретне користи које партнерство са Кином доноси грађанима Србије, радницима и породицама.
Према оценама аутора, такав приступ шаље поруку европским државама да политике економског дистанцирања и протекционизма нису ни у чијем интересу. Аутор подсећа да кинеске компаније активно учествују у изградњи брзе пруге Београд-Будимпешта, као и у реализацији бројних инфраструктурних пројеката у Србији. Више од 20 споразума о сарадњи, потписаних током посете, према оцени аутора, подићи ће билатералне односе на виши ниво, док две земље планирају усклађивање кинеског 15. петогодишњег плана развоја за период од 2026. до 2030. године са националном развојном стратегијом „Србија 2030“.
У тексту се истиче и да се Кина, за разлику од појединих великих сила, није мешала у унутрашња питања Србије, већ да односе гради на принципима равноправности и међусобног поштовања. Посебан значај придаје се и споразуму Србије и Кине о унапређењу примене четири кинеске глобалне иницијативе које се односе на развој, безбедност, цивилизацију и глобално управљање. Упркос разликама у култури, историји, религији, политичком систему, територији и економској снази, као и географској удаљености већој од 7.000 километара, Србија и Кина развиле су снажно партнерство засновано на узајамној користи и поштовању, истиче се у анализи.
– То је партнерство које служи као пример међународних односа, закључио је аутор.