Према старом календару данас 13. мај, док по новом календару, 26. маја, наша Света црква и верници молитвено прослављају и величају спомен на Свету мученицу Гликерију, Светог мученика Александра Словенина, као и свете преподобне Јована, Јевтимија, Георгија и Гаврила Иверског.
Овим поводом, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен, који нам је кроз житија ових Божијих угодника приближио значај њиховог страдања и хришћанске жртве.
Света мученица Гликерија – Крст као једина светлост
Говорећи о Светој мученици Гликерији, свештеник Ђорђе Ковљен нас уводи у време римских прогона, описујући њену младост и непоколебљиву веру:
„Света мученица Гликерија била је кћи римскога гувернера. Када јој је отац умро, она осиромаши и пресели се у Трајанопољ Трачки. У време цара Антонина, сви су морали да принесу жртве идолима, па тако приведоше и Гликерију.”
Ипак, уместо покорности паганским обичајима, млада Гликерија је показала храброст која је задивила и уплашила њене мучитеље. Свештеник Ковљен наводи:
„Она не хтеде да принесе жртву идолима, већ нацрта на своме челу крст. И када је упита гувернер зашто и где јој је бакља да запали своју жртву, она, показавши на крст, рече: ’Ово је моја светлост.’”
Због ових речи и јавног исповедања вере, Гликерија је стављена на страшне муке.
„Тада је бацише на муке, затворише је у тамницу и запечатише тамницу, не би ли је глађу уморили. Али, Анђео јој је долазио и хранио Свету Гликерију”, објашњава свештеник Ђорђе и додаје да је управо то чудо преокренуло свест њених чувара:
„После извесног времена, када отворише тамницу и када видеше здраву Гликерију, радосну, светлога лица, тамничар Лаодикије, видевши ово чудо, гласно изјави и јавно да је и он хришћанин и да верује у Христа, због чега би посечен.”
Њено страдање се ни ту није зауставило, али Божија благодат ју је чувала све до суђеног часа:
„Касније, мучитељи бацише Гликерију у огањ, али јој огањ ништа не науди. Потом је бацише међу звери, међу лавове да је поједу, а она ушавши међу њих, помоли се Господу Богу и мирно испусти дух свој. Упокоји се 177. године.”
Свети мученик Александар Словенин – Млади војник који је одбио идоле
Други велики светитељ кога данас помињемо јесте Свети мученик Александар Словенин. Свештеник Ђорђе Ковљен истиче његово порекло и младост као пример снажне воље:
„Свети мученик Александар Словенин био је осамнаестогодишњи војник у војсци цара Максимијана. Када је требало да одају почасти идолима, овај свети мученик одби и рече да је хришћанин.”
Због ове одлуке, млади војник је предат војним заповедницима како би га одвратили од Христа, што је означило почетак његовог дугог и мученичког пута:
„Тада цар нареди капетану Тиверијану да посаветује Александра. Ако не послуша савете, да га преда мукама. И поведе Тиверијан Александра преко Македоније за Цариград. У сваком граду саветовао га је, а кад није хтео да послуша, бацао га је на муке.”
Свештеник Ковљен наглашава да је Александар издржао незамисливе болове на том путу кроз империју:
„И тако, многе муке претрпе овај свети мученик. На крају му одсекоше језик…”
Спомен на свете иверске оце
Поред Свете Гликерије и Светог Александра, наша Црква данас са поносом чува спомен и на свете преподобне оце Јована, Јевтимија, Георгија и Гаврила Иверског, који су својим подвижничким животом у светогорском манастиру Ивирон оставили неизбрисив траг у православној монашкој традицији и духовности.