Српска православна црква 14. маја по старом, односно 27. маја по новом календару, прославља светог мученика Исидора, преподобног Серапиона Синдонита, као и светог Исидора јуродивог Христа ради. О животу, страдању и подвизима ових светитеља, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Страдање светог мученика Исидора
Говорећи о светом мученику Исидору, свештеник Ковљен подсећа на тешка времена прогона хришћана током којих је овај светитељ живео, али и на његову непоколебљиву веру од најранијих дана:
„Свети мученик Исидор, пострадао у време цара Декија, био је узет силом са свога острва Хиоса у војску, а од малена би хришћанин. Када се у војсци сазнаде да је хришћанин, прво га бише воловским жилама, а потом му одсекоше језик“.
Оно што посебно издваја житије овог светитеља јесте чудо које је уследило након тешког мучења. Иако физички онемогућен да говори, свети Исидор је наставио своју мисију. Свештеник објашњава снагу његовог духа:
„Исидор је духом настављао да прославља и знаковно да проповеда веру хришћанску“.
Са друге стране, војводу мучитеља стигла је казна за злодела која је наредио. Како Ковљен наводи, војводу „убрзо стиже казна те занеме“. Вођен бесом и немоћи, он доноси коначну пресуду:
„И тада, пошто је из гнева био љут, нареди да одсеку Исидору главу. Тако и пострада овај мученик 251. године“.
Свештеник се осврнуо и на Исидоровог пријатеља, Амонија, који је такође положио живот због своје вере и оданости:
„Пријатељ његов Амоније узме часно тело Исидорово и сахрани. Када то мучитељи сазнаше, посекоше и њега“.
Живот преподобног Серапиона Синдонита
Други светитељ којег се данас сећамо јесте преподобни Серапион Синдонит, чији је начин живота био обележен крајњим аскетизмом и одрицањем од свих овоземаљских добара. Свештеник Ковљен је верницима објаснио и само порекло његовог имена, које описује његов начин живота:
„Преподобни Серапион Синдонит – синдон значи крпа, платно. Живео је без крова над главом, углавном наг, покривао се само неким платном, огртао се неком крпом“.
О његовој неизмерној милости и потпуној спремности на жртву за ближњег, сведочи и један од најупечатљивијих догађаја из његовог житија. Његово материјално сиромаштво било је обрнуто пропорционално његовом духовном богатству:
„Једном приликом даде то своје платно неком човеку убогом који се смрзавао, а сам Серапион остаде наг. Имао је само једно Јеванђеље које је носио са собом“.
