Догађаји:
350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.
1098 — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију.
1818 — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији.
1837 — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза.
1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.
1896 — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији.
1940 — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника.
1941 — Почео Невесињски јунски устанак.
1951 — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Association of Serbian Writers Abroad, ASWA)
1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.
1965 — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода „Џемини 4“ и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова.
1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема.
1973 — Совјетски суперсонични авион „Тупољев 144“ срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака.
1989 — У експлозији гасовода на Транссибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено.
1995 — Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске.
1998 — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртивши 101 особу.
1999 — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију.
Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи.
2004 — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније.
2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.
Рођења:
1808 — Џеферсон Дејвис, амерички политичар и војсковођа. (прем. 1889)
1886 — Коста Новаковић, српски политичар и публициста. (прем. 1938)
1906 — Жозефина Бекер, француско-америчка забављачица, певачица и плесачица. (прем. 1975)
1910 — Полет Годард, америчка глумица и продуценткиња. (прем. 1990)
1924 — Торстен Визел, шведски микробиолог, дообитник Нобелове награде за медицину 1981. године.
1925 — Тони Кертис, амерички глумац. (прем. 2010)
1926 — Ален Гинзберг, амерички песник, филозоф и писац. (прем. 1997)
1937 — Мило Бошковић (песник), црногорски песник. (прем. 1974)
1944 — Раша Павловић, српски певач.
1950 — Сузи Кватро, америчка музичарка и глумица.
1960 — Јасенко Хоура, хрватски музичар, најпознатији као оснивач, певач и гитариста групе Прљаво казалиште.
1963 — Аница Добра, српска глумица.
1971 — Луиђи ди Бјађо, италијански фудбалер.
1971 — Габор Сагмајстер, српски мотоциклиста.
1972 — Жили Гаје, француска глумица и продуценткиња.
1974 — Сергеј Ребров, украјински фудбалер и фудбалски тренер.
1974 — Дејан Стојановић Кепа, српски музичар, најпознатији као бубњар групе Смак.
1976 — Александра Балмазовић, словеначка глумица.
1979 — Мато Неретљак, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
1980 — Амаури, бразилско-италијански фудбалер.
1980 — Лазарос Пападопулос, грчки кошаркаш.
1982 — Јелена Исинбајева, руска атлетичарка (скок мотком
1985 — Лукаш Пишчек, пољски фудбалер.
1986 — Сем Ван Росом, белгијски кошаркаш.
1986 — Рафаел Надал, шпански тенисер
1986 — Ал Хорфорд, доминикански кошаркаш.
Смрти:
1395 — Јован Шишман, бугарски цар.
1657 — Вилијам Харви, енглески лекар. (рођ. 1578)
1875 — Жорж Бизе, француски композитор, аутор опере „Кармен“. (рођ. 1838)
1899 — Јохан Штраус Млађи, аустријски диригент и композитор оперета и валцера. (рођ. 1825)
1924 — Франц Кафка, аустријски писац. (рођ. 1883)
1963 — Папа Јован XXIII, поглавар римокатоличке цркве од 1958, протагонист реформе католичке цркве. (рођ. 1881)
1989 — Ајатолах Рухолах Хомеини, ирански верски вођа. (рођ. 1902)
2001 — Ентони Квин, мексичко-амерички глумац. (рођ. 1915)
2016 — Мухамед Али, амерички боксер. (рођ. 1942)
2019 — Јурица Јерковић, југословенски фудбалер. (рођ. 1950)