Иако је преминуо на данашњи дан, 28. маја 1843. године, Ноа Вебстер и даље живи кроз сваку написану реч која користи специфичан амерички правопис. Он није био само лексикограф који је бележио речи, већ визионар и дубоки патриота који је чврсто веровао да млада нација, након што је стекла политичку независност од британске круне 1783. године, мора изградити и свој јединствени културни и језички идентитет.
Његов рад није био вођен само научном радозналошћу, већ идејом да заједнички језик представља најјачи лепак који може задржати различите државе и народе унутар једне функционалне уније.
Пут од учионице до националног учитеља
Вебстер је рођен 16. октобра 1758. у Хартфорду и дипломирао је на универзитету Јејл (Yale) 1778. године, усред револуционарног заноса који је захватио земљу. Радећи као млади учитељ, био је дубоко погођен чињеницом да су америчке школе биле преплављене британским уџбеницима који су деци наметали вредности монархије и компликован, архаичан правопис.
Као одговор на то, објавио је свој чувени „Амерички правопис“ из 1783. године, који је због својих препознатљивих корица остао упамћен као „Плави правопис”. Ова књига је постала темељ америчког образовања, продавши се у невероватних сто милиона примерака током једног века, што је Вебстеру омогућило да финансијски издржава своју многобројну породицу и посвети деценије рада свом животном пројекту.
Револуција унутар речника и језичка независност
Највећи подухват његовог живота био је „Амерички речник енглеског језика“, објављен 1828. године, када је Вебстер већ био у својој седамдесетој години. Рад на овом колосалном делу трајао је пуних двадесет година, а да би ушао у срж етимологије и порекла речи, Ноа је научио чак 26 различитих језика, укључујући санскрит и старе германске дијалекте.
У овај речник је унео преко седамдесет хиљада речи, од којих су многе биле потпуно нове за лексикографску праксу тог времена, попут назива за локалне биљке и животиње као што су hickory или skunk. Његова правописна реформа била је радикална и храбра, па је тако лично одговоран за поједностављивање речи, чиме је истакао разлику између две стране океана, претварајући британско musick у једноставно music и мењајући застареле облике попут gaol у данашњи jail.
Вебстеров утицај се протезао далеко изван корица речника, јер је он био човек невероватне енергије који је активно учествовао у обликовању младих Сједињених Држава. Био је кључни заговарач првог савезног закона о ауторским правима из 1790. године, неуморно путујући кроз државе како би убедио политичаре у важност заштите интелектуалне својине писаца. Своју љубав према знању крунисао је учешћем у оснивању Amherst College у Масачусетсу 1821. године, институције која и данас важи за једну од најцењенијих у земљи.
Чак је и у својим позним годинама ревидирао Библију како би је учинио језички доступнијом народу. Данас, име Вебстер стоји као симбол за крајњи ауторитет у језику, а компанија Merriam-Webster наставља његову мисију чувања и унапређења језика који је он тако страствено желео да дефинише.