Догађаји:
1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања.
1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816.
1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом.
1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности.
1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.
1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит.
1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем.
1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.
1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.
1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга.
1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел.
1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.
1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри.
1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион „DC-10“ пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде.
1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.
1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.
1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије.
1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945—46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши.
1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства.
1995 — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна.
Масакр на Тузланској капији. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено.
1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила.
1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу.
2001 — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље.
Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх.
2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде.
2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.
Рођења:
1803 — Ралф Волдо Емерсон, амерички филозоф, есејиста и песник, духовни вођа трансценденталиста. (прем. 1882)
1856 — Луј Франше д’Епере, француски маршал. (прем. 1942)
1887 — Драгиша Брашован, српски архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре. (прем. 1965)
1889 — Игор Сикорски, руско-амерички конструктор авиона и хеликоптера. (прем. 1972)
1914 — Слободан Принцип Сељо, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1942)
1921 — Џек Стајнбергер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1988). (прем. 2020)
1925 — Џин Крејн, америчка глумица. (прем. 2003)
1925 — Олга Адам, југословенска и српска позоришна глумица и спикерка. (прем. 2012)
1929 — Беверли Силс, америчка оперска певачица. (прем. 2007)
1939 — Дикси Картер, америчка глумица и певачица. (прем. 2010)
1939 — Ијан Макелен, енглески глумац.
1939 — Тибор Варади, српски правник, пензионисани професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, професор емеритус Централноевропског универзитета у Будимпешти и Универзитета Емори у Атланти.
1942 — Зоран Гајић Гроздинац, српски певач народне музике. (прем. 1997)
1944 — Френк Оз, амерички глумац, луткар, редитељ и продуцент.
1947 — Џеки Вивер, аустралијска глумица.
1948 — Клаус Мајне, немачки музичар, најпознатији као певач групе Scorpions.
1953 — Данијел Пасарела, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.
1953 — Гаетано Ширеа, италијански фудбалер. (прем. 1989)
1958 — Пол Велер, енглески музичар.
1987 — Сања Дамњановић, српска рукометашица.
1990 — Немања Милић, српски фудбалер.
1991 — Дерик Вилијамс, амерички кошаркаш.
1993 — Норман Пауел, амерички кошаркаш.
2000 — Ли Џенг, кинески скакач у воду
Смрти:
1939 — Френк Дајсон, енглески астроном. (рођ. 1868)
1943 — Ђурђелина Ђука Динић, текстилна радница, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (рођ. 1914)
1995 — Крешимир Ћосић, југословенски и хрватски кошаркашки репрезентативац. (рођ. 1948)
2000 — Франсис Ледерер, чешки позоришни и филмски глумац. (рођ. 1899)
2001 — Алберто Корда, кубански фотограф. (рођ. 1928)
2010 — Ерих Кош, српски књижевник, преводилац и академик. (рођ. 1913)
2020 — Џорџ Флојд, Афроамериканац који је умро током лишавања слободе
Празници и дани сећања:
Дан пешкира