Догађаји:
1455 — Битком код Сент Олбанса у Енглеској почео тридесетогодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк.
1809 — Завршена Битка код Ашперна између француске и аустријске војске. Ова битка је једна од највећих битака Наполеонових ратова, а завршена је победом Аустрије.
1833 — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном.
1914 — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу.
1915 — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи.
1918 — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату.
1939 — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.
1943 — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату.
1960 — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале.
1969 — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца.
1972 — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевом, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез.
Цејлон постао република у оквиру Британског Комонвелта, под називом Шри Ланка.
1975 — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима.
1985 — У експлозији аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи.
1989 — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета.
1990 — Северни и Јужни Јемен су се ујединили у Републику Јемен.
1990 — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0.
1992 — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу.
1994 — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град.
1997 — Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи.
Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске.
1998 — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба протестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95% гласача.
1999 — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију.
2000 — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту.
2001 — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година.
2002 — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему.
2003 — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије.
Седамдесетогодишњи Јапанац Јуићиро Миура успео да се попне на Монт Еверест и тако постао најстарији човек који се икада попео на највишу планину у свету.
2021 — Тероризам: У Сједињеним Америчким Државама догодила се 2 терористичка догађаја у два одвојена случаја. У пуцњави испред бара „Torch Club Bar & Grille“ у граду Јангстаун у америчкој савезној држави Охајо, убијене су 3 особе, а три су рањене. А у другом инциденту која се догодила на кућној забави у Њу Џерзију, где је било присутно више од 100 званица, убијено је 2 особе, а више од 12 је рањено.
Рођења:
1813 — Рихард Вагнер, немачки композитор, диригент, позоришни редитељ, есејиста и музички теоретичар. (прем. 1883)
1859 — Артур Конан Дојл, британски писац и лекар. (прем. 1930)
1907 — Лоренс Оливије, енглески глумац, редитељ и продуцент. (прем. 1989)
1924 — Шарл Азнавур, француско-јерменски певач, глумац и дипломата. (прем. 2018)
1933 — Томислав Петернек, српски фотограф. (прем. 2024)
1943 — Бети Вилијамс, северноирска мировна активисткиња, добитница Нобелове награде за мир (1976). (прем. 2020)
1946 — Џорџ Бест, северноирски фудбалер. (прем. 2005)
1946 — Петар Божовић, српски глумац.
1951 — Божо Јанковић, босанскохерцеговачки фудбалер. (прем. 1993)
1953 — Пол Маринер, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2021)
1954 — Светислав Божић, српски композитор, универзитетски професор и академик.
1954 — Шуџи Накамура, амерички електротехничар јапанског порекла, добитник Нобелове награде за физику (2014).
1956 — Ал Корли, амерички глумац, певач и продуцент.
1959 — Дејвид Блат, израелско-амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
1959 — Мориси, енглески музичар.
1977 — Жан-Кристоф Перо, француски бициклиста.
1981 — Јирген Мелцер, аустријски тенисер.
1983 — Микаел Желабал, француски кошаркаш.
1987 — Новак Ђоковић, српски тенисер.
1988 — Милош Босанчић, српски фудбалер
1990 — Стефан Митровић, српски фудбалер.
1995 — Кумела, српски музичар.
Смрти:
337 — Константин I Велики, римски цар. (рођ. отприлике 272)
1016 — Свети Јован Владимир, владар Дукље. (рођ. 995).
1873 — Алесандро Манцони, италијански писац.
1885 — Виктор Иго, француски књижевник. (рођ. 1802).
1925 — Стеван Тодоровић, српски сликар, члан Српске краљевске академије (рођ. 1832)
1927 — Никола Кашиковић, српски публициста, уредник и власник српског књижевног листа Босанска вила, и сакупљач српских народних умотворина. (рођ. 1861)
1942 — Раде Кончар (рођ. 1911), секретар Комунистичке партије Хрватске, народни херој Југославије, стрељан је у Шибенику од стране италијанских окупационих власти, заједно са још 25 антифашиста
1942 — Стева Филиповић (рођ. 1916), учесник НОР-а, народни херој Југославије, јавно је обешен у Ваљеву од стране немачких окупационих власти
1944 — Војислав Илић Млађи, српски песник. (рођ. 1877)
1970 — Бојан Ступица, режисер. (рођ. 1910).
2016 — Велимир — Бата Живојиновић, глумац (рођ. 1933).
2018 — Филип Рот, амерички писац (рођ. 1933).
Празници и дани сећања:
Међународни дан биодиверзитета