Замислите да сте на челу једне од најмоћнијих држава света, а да вам је највеће животно достигнуће то што буквално нисте урадили ништа. Управо то је пошло за руком Лују V, човеку чији је надимак „Лењи” (Le Fainéant) остао зацементиран у историји као најкраћи и најискренији опис једне владавине. Док су други краљеви јуришали на бојна поља или ковали завере по дворовима, Луј је успео да профућка своје време тако темељно, да је његова смрт 987. године означила крај целе једне епохе – оне коју је започео велики Карло Велики.
Надимак који вара
Иако га знамо као Лењог, неки историчари сматрају да надимак „Fainéant” заправо значи „онај који ништа није постигао”, што је можда суровије него да је само волео да спава.
Луј је крунисан још као дечак, али је стварну власт преузео тек 986. године, након смрти свог оца Лотара. Међутим, његов „јуриш” на престо подсећао је на лагану шетњу кроз маглу.
Владао је свега једну годину и неколико месеци, а историчари су се вековима мучили да пронађу макар један закон, битку или дипломатски потез који би могли да му припишу. Његово главно занимање било је свађање са сопственом мајком, Емом од Италије, и надмудривање са надбискупом од Ремса, али чак и те завере су текле толико споро да их је прекинула несрећа у лову. Једино око чега се заиста трудио било је суђење надбискупу Адалберону због издаје, али је умро дан пре него што је суђење требало да се оконча. Чак и ту га је смрт претекла.
Како умире краљ коме је све било тешко?
Па, управо онако како је и живео – неспретно. Луј V је страдао током лова у шуми близу Сенлиса. Није га погодила стрела непријатеља, нити је пао бранећи границу. Једноставно је пао са коња.
Тај један погрешан корак био је довољан да млади краљ подлегне повредама у својој двадесетој години. Будући да за собом није оставио наследника (што би захтевало додатни труд који Луј очигледно није уложио), са њим је у гроб отишла и комплетна династија Каролинга. Последњи Каролинг: Он је био директни потомак Карла Великог, што значи да је са његовим падом са коња завршена најславнија лоза средњег века.
Иронија лењости: како је Луј створио Капете
Најзанимљивији део приче о Лују Лењом није оно што је урадио, већ оно што је омогућио својим нечињењем. Његова пасивност отворила је врата моћном племићу Игу Капеу. Чим је Луј испустио дух, Иго је практично ушетао на трон и основао династију Капета, која ће владати Француском наредних осам векова. Да је Луј био само мало енергичнији, можда би историја Европе данас изгледала потпуно другачије. Овако, остао је упамћен као владар који је доказао да понекад можеш променити свет тако што ћеш једноставно преспавати свој мандат.