Догађаји:
1471 — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV.
1502 — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена.
1894 — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869.
1904 — У Паризу основана Светска фудбалска федерација.
1908 — У Чикагу је премијерно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд.
1927 — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан.
1940 — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.
1945 — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност.
1946 — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
1967 — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу.
1969 — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију.
1981 — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер.
1982 — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956.
1989 — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг.
1991 — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас.
Етиопски диктатор Менгисту Хајле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво.
1992 — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ.
1993 — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију.
1996 — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114.
1997 — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство.
1998 — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине.
2001 — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље.
2002 — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији.
2006 — Црна Гора је прогласила независност
Рођења:
1471 — Албрехт Дирер, немачки сликар и гравер. (прем. 1528)
1527 — Филип II од Шпаније, шпански краљ. (прем. 1598)
1799 — Мери Анинг, енглеска колекционарка фосила и палеонтолог. (прем. 1847)
1817 — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. (прем. 1881)
1844 — Анри Русо, француски сликар. (прем. 1910)
1904 — Роберт Монтгомери, амерички глумац, редитељ и продуцент. (прем. 1981)
1913 — Гина Бахауер, грчка пијанисткиња. (прем. 1976)
1916 — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе и народни херој Југославије. (прем. 1971)
1921 — Андреј Сахаров, руски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права, добитник Нобелове награде за мир (1975). (прем. 1989)
1926 — Кеј Кендал, америчка глумица и комичарка. (прем. 1959)
1932 — Жан Стабленски, француски бициклиста. (прем. 2007)
1946 — Боба Стефановић, српски музичар. (прем. 2015)
1952 — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница и активисткиња за људска права. (прем. 2010)
1960 — Џефри Дамер, амерички серијски убица. (прем. 1994)
1966 — Лиса Еделстин, америчка глумица.
1966 — Зденко Кожул, хрватски шахиста.
1966 — Звездан Терзић, српски фудбалер и фудбалски функционер.
1970 — Весна Бајкуша, босанскохерцеговачка кошаркашица и кошаркашка тренеркиња.
1970 — Раде Богдановић, српски фудбалер.
1972 — The Notorious B.I.G., амерички хип хоп музичар. (прем. 1997)
1973 — Марјан Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1974 — Фајруза Балк, америчка глумица и музичарка.
1976 — Стјуарт Бингам, енглески играч снукера.
1976 — Предраг Савовић, српски кошаркаш.
1980 — Готје, аустралијски музичар.
1980 — Горан Ћакић, српски кошаркаш.
1981 — Жарко Чабаркапа, црногорски кошаркаш.
1985 — Марк Кевендиш, британски бициклиста.
1986 — Марио Манџукић, хрватски фудбалер.
1992 — Александар Пешић, српски фудбалер.
1996 — Карен Хачанов, руски тенисер.
Смрти:
987 — Луј V Лењи, француски краљ. (рођ. 967)
1639 — Томазо Кампанела, италијански филозоф. (рођ. 1568)
1886 — Светозар Машин, српски инжињер и први супруг краљице Драге Обреновић. (рођ. 1851)
1895 — Франц фон Супе, аустријски композитор и диригент. (рођ. 1819)
1910 — Феликс Надар је био француски фотограф, карикатурист, новинар, књижевник и израђивач балона. (рођ. 1820)
1922 — Михаел Мајр, аустријски политичар. (рођ. 1864)
1935 — Уго де Фрис, холандски ботаничар. (рођ. 1848)
1935 — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња и друштвени реформатор. Добитница Нобелове награде за мир 1931. (рођ. 1860)
1961 — Милош Голубовић, српски сликар. (рођ. 1888)
1964 — Џејмс Франк, немачки физичар. (рођ. 1882)
2015 — Спасоје Ћузулан, српски филозоф и преводилац. (рођ. 1938)
Празници и дани сећања:
Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој