Догађаји:
530 — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године.
1635 — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији.
1649 — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година.
1802 — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге.
1866 — Срушена Стамбол капија у Београду
1871. — Србин, Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом.
1930 — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа.
1934 — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.
1945 — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату.
1961 — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере.
1974 — Тесном већином Валери Жискар Д’Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској.
1989 — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.
1991 — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.
1997 — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа.
1998 — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта.
2000 — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО.
2001 — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.
2021 — У Белорусији на западу земље, срушио се војни авион, где су погинула оба пилота.
2022 — „Литургија помирења” између Српске православне цркве и Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан, одржана је у Саборноме храму Светога Саве у Београду.
Рођења:
1762 — Јохан Готлиб Фихте, немачки филозоф. (прем. 1814)
1890 — Хо Ши Мин, вијетнамски револуционар и политичар. (прем. 1969)
1890 — Петар Пјер Крижанић, југословенски карикатуриста, писац и есејиста, познат и као један од оснивача листа Ошишани јеж. (прем. 1962)
1901 — Миодраг Аврамовић, југословенски и српски филмски глумац и редитељ. (прем. 1974)
1925 — Малколм Икс, амерички борац за грађанска права. (прем. 1965)
1928 — Пол Пот, камбоџански револуционар и политичар. (прем. 1998)
1939 — Џејмс Фокс, енглески глумац.
1940 — Јан Јансен, холандски бициклиста.
1941 — Нора Ефрон, америчка новинарка, списатељица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња. (прем. 2012)
1944 — Питер Мејхју, енглеско-амерички глумац. (прем. 2019)
1945 — Пит Таунсенд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, фронтмен, певач и гитариста групе The Who.
1946 — Микеле Плачидо, италијански глумац и редитељ.
1948 — Грејс Џоунс, јамајканско-америчка музичарка, глумица и модел.
1949 — Дасти Хил, амерички музичар, најпознатији као басиста и певач групе ZZ Top. (прем. 2021)
1954 — Фил Рад, аустралијски музичар, најпознатији као бубњар групе AC/DC.
1959 — Слободан Антонић, српски политиколог, социолог и политички аналитичар.
1964 — Милослав Мечирж, чехословачки тенисер.
1969 — Томас Винтерберг, дански редитељ, сценариста, продуцент и глумац
1976 — Кевин Гарнет, амерички кошаркаш.
1977 — Мухарем Баздуљ, књижевник, есејиста и преводилац.
1977 — Мануел Алмунија, шпански фудбалски голман
1979 — Андреа Пирло, италијански фудбалер.
1979 — Дијего Форлан, уругвајски фудбалер.
1980 — Дру Фулер, амерички глумац.
1981 — Сани Бечирович, словеначки кошаркаш.
Смрти:
1536 — Ана Болен прва маркиза од Пембрука и краљица Енглеске
1859 — Јосип Јелачић бан хрватско-далматинско-славонски.
1895 — Хосе Марти, кубански револуционар и књижевник.
1898 — Вилијам Јуерт Гледстон, енглески државник.
1929 — Драгомир Кранчевић, српски виолиниста и концертмајстор Пештанске опере.
1935 — Томас Едвард Лоренс, енглески пуковник археолог и писац, познат као Лоренс од Арабије.
1994 — Жаклина Кенеди Оназис, супруга председника САД Џона Кенедија и грчког бродовласника, милијардера Аристотела Оназиса.
2024 — Ебрахим Раиси Председник Ирана