Слепи мишеви су вековима били жртве лошег маркетинга и народних сујеверја, али истина о њима је далеко занимљивија од било ког холивудског филма. Ова бића нису „мишеви са крилима”, већ једна потпуно посебна група животиња која је развила способности какве нема ниједан други сисар на планети. Док ми спавамо, они обављају посао вредан милијарде долара и демонстрирају природну инжењерију која деценијама збуњује научнике.
Лет на врховима прстију
За разлику од птица које машу целим крилима као чврстим површинама, слепи миш заправо лети машући својим шакама. Њихова крила су еволуирала тако да су им прсти постали изузетно дугачки и танки, а између њих се разапела еластична кожа. Ово им даје невероватну покретност у ваздуху.
Да би доказали ову супериорност, истраживачи са Универзитета Браун су 2006. године помоћу брзих камера снимили како слепи миш може да направи окрет од 180 степени у простору који је мањи од половине његовог распона крила. То је маневар који ниједна птица ни авион не могу да изведу.
Како виде ушима
Највећа заблуда је да су слепи мишеви заиста слепи. Они виде сасвим солидно, али када треба ловити инсекте у потпуном мраку, користе звук. Овај систем, познат као ехолокација, први је открио италијански биолог Лазаро Спаланцани још далеке 1793. године. Он је извео необичан експеримент: зачепио је очи слепим мишевима и пустио их у собу пуну затегнутих нити са звончићима.
Животиње су летеле без грешке. Тек када им је зачепио уши, почели су да ударају у препреке. Слепи миш испушта крике које људско ухо не чује, а затим прима ехо који му „црта” слику околине. Овај систем је толико прецизан да могу да осете комарца на удаљености од неколико метара.
Најбољи пријатељи пољопривреде
Иако их се многи плаше, они су заправо најбољи савезници фармера. Једна једина јединка малог смеђег слепог миша може да поједе до 1000 инсеката за само сат времена. Године 2011. објављена је велика економска студија у којој је израчунато да слепи мишеви пољопривреди Сједињених Америчких Држава годишње уштеде преко 3 милијарде долара, јер природно уништавају штеточине и смањују потребу за отровним пестицидима. Без њих, многи наши усеви би били потпуно уништени, а храна знатно скупља.
У свету природе важи правило: што си мањи, краће живиш. Миш из вашег подрума живи једва годину или две. Међутим, слепи мишеви пркосе свим законима биологије. Године 2006. у Сибиру је пронађен слепи миш који је први пут обележен још 1964. године. То значи да је живео најмање 41 годину, што је светски рекорд за сисара те величине. Научници данас интензивно проучавају њихове гене како би открили како успевају да тако дуго остану млади и отпорни на болести које убијају друге животиње.
Спавање наглавачке и штедња енергије
Слепи мишеви спавају наглавачке из веома практичног разлога. Њихове ноге су преслабе да би из стајаћег положаја могли да полете као птице, па се једноставно пусте и почну да лете док падају. Осим тога, развили су посебан систем тетива у канџама који им омогућава да висе са плафона без икаквог напора.
Они се не „држе” мишићима, већ се канџе аутоматски закључавају под тежином њиховог тела. То значи да чак и ако слепи миш заспи дубоким сном или угине, он ће и даље наставити да виси наглавачке.