У историји европске медицине постоје имена која не стоје у првим редовима уџбеника, али су својим радом оставила трајан траг у разумевању света. Једно од њих припада немачком лекару и научнику Georg Franck von Franckenau, човеку који је крајем седамнаестог века забележио један од најзанимљивијих обичаја који ће касније постати део европске традиције – причу о ускршњим јајима.
Georg Franck von Franckenau рођен је 3. Маја 1643. године у Немачкој, у времену када Европа полако излази из сенке средњовековних схватања и улази у епоху ране науке. Био је лекар, професор и полихистор, што је у то време значило да се није ограничавао само на једну област – бавио се медицином, природним наукама, али и етнографским белешкама о обичајима свог доба.
Студирао је медицину у оквиру немачких универзитетских центара који су у то време били жаришта нових идеја, а касније је постао професор на Универзитету у Хајделбергу, једном од најзначајнијих образовних центара Светог римског царства. Његов научни рад обухватао је медицинске трактате, али и текстове који данас имају културно-историјску вредност.
Године 1682, Georg Franck von Franckenau објављује дело на латинском језику под називом “De ovis paschalibus” („О ускршњим јајима“). Управо овај текст постаће један од првих писаних трагова о обичају који и данас живи широм Европе.
У свом делу, Франкенау не пише као песник или приповедач, већ као научник који посматра и бележи. Он описује како се у Немачкој, посебно у регијама као што је Алзас, деци скривају јаја која она затим траже у двориштима и баштама. Овај обичај, према његовим белешкама, био је већ тада добро познат и раширен.
Оно што његов запис чини драгоценим јесте чињеница да не говоримо о усменом предању, већ о документованом сведочанству из седамнаестог века.
Белешка о дечијој игри која је постала глобални феномен
У истом делу, Georg Franck von Franckenau помиње и веровање да јаја доноси – зец. Управо ту настаје један од најпрепознатљивијих симбола Ускрса у западној традицији: ускршњи зец.
Франкенау бележи да деца верују како зец сакрива јаја, а да их потом она траже, што је, како он наводи, део игре и васпитања. У његовим записима не постоји покушај да се овај обичај рационализује – он га прихвата као део културног наслеђа народа.
Историчари данас сматрају да је зец, као симбол плодности и пролећа, природно повезан са ускршњом симболиком обнове и живота.
Иако је најчешће помињан управо због текста о ускршњим јајима, Georg Franck von Franckenau био је пре свега лекар. Живео је у времену када се медицина ослањала на мешавину античких знања, нових открића и традиционалних веровања.
Као професор, оставио је траг у образовању младих лекара, а његови радови сведоче о ширини интересовања – од анатомије до друштвених обичаја. Управо та комбинација чини га типичним представником научника барокног доба.
Једна од најзанимљивијих чињеница везаних за Georg Franck von Franckenau јесте да његов рад о ускршњим јајима није био централно научно дело, већ више белешка о обичајима – али је управо та белешка преживела векове и постала важан извор за историчаре културе.
Такође, његово дело показује како су се у седамнаестом веку преплитале наука и свакодневни живот. За разлику од данашње строге поделе, научници тог доба често су бележили све што су сматрали вредним пажње – од медицинских појава до дечјих игара.
Georg Franck von Franckenau преминуо је 1704. године, не слутећи да ће један његов текст постати историјски доказ о настанку једног од најраспрострањенијих празничних обичаја.
Данас, када деца широм света траже ускршња јаја, мало ко зна да је управо један немачки лекар из седамнаестог века први то описао у научном делу. И управо у томе лежи његова посебност – није мењао свет великим открићима, али је сачувао тренутак који би можда био заборављен.