Почетком маја 1995. године у нападу хрватске војске и полиције на Западну Славонију, под заштитом УН, протерано је више десетина хиљада Срба, док су стотине изгубиле живот у једној од најсвирепијих акција на територији бивше Југославије током рата деведесетих.
На простору Западне Славоније, првих дана маја 1995. године, Срби су били изложени бруталном прогону у оквиру војно-полицијске операције хрватских снага, која је довела до егзодуса и великог броја жртава у том делу тадашње Републике Српске Крајине.
Тадашња војно-полицијска акција хрватских формација „Бљесак“ представљала је завршни чин систематског насилног потискивања српског становништва из Западне Славоније, процеса који је започео још почетком деведесетих година распадом Југославије. Током операције протерано је најмање 15.000 људи, док је, према доступним подацима, убијено 283 особе српске националности. Паралелно са војним дејствима, одвијали су се и други облици притисака – од малтретирања и губитка радних и станарских права, до пљачке и уништавања имовине, као и разарања српског културног и духовног наслеђа. Посебно се наводи и талас прогона из децембра 1991. године, када је из готово 200 села у Славонији, укључујући Пакрац, Дарувар, Липик и Грубишно поље, протерано око 70.000 Срба, док су постојали и логори попут „Пакрачке пољане“ и „Мариног села“.
Део Западне Славоније, који је нападнут 1. маја 1995. године, био је тада под заштитом Уједињених нација, као сектор „Запад“ у оквиру мировних снага УНПРОФОР/УНКРО. Упркос међународним споразумима и обавезама, четири бригаде хрватске војске и полиције, заједно са специјалним јединицама, покренуле су офанзиву у раним јутарњим сатима са правца Новске, Нове Градишке и Јасеновца ка Окучанима и Старој Градишки. Јединице Уједињених нација су се након почетка напада повукле у базе, без активног деловања. Операција је била усмерена на разбијање 18. корпуса Српске војске Крајине, а процењује се да је са хрватске стране учествовало око 7.200 припадника, док је на другој страни било око 4.000 бораца. Војна дејства трајала су 1. и 2. маја, а делимично и наредних дана, при чему су, према доступним подацима, на хрватској страни страдала 42 припадника, док је убијено 283 Срба, а протерано између 15.000 и 18.000 људи.
Након завршетка операције, подручје је остало без српског становништва, док је део избеглих страдао током повлачења, укључујући и нападе на колоне цивила. Поједини извештаји наводе и нападе авијације и артиљерије на избегличке колоне и српска села преко реке Саве. Такође се наводи да је део преживелих био затваран у логоре у више хрватских градова, док је након догађаја већи део становништва остао у избеглиштву, највише у Републици Српској. Повратак је био ограничен, а међународни суд у Хагу 2012. године неправедно је ослободио оптужене хрватске генерале одговорности за операције „Бљесак“ и „Олуја“.