Српска православна црква 2. маја по новом, односно 19. априла по старом календару, сећа се и прославља живот и дело неколико великих светитеља. У разговору са свештеником Ђорђем Ковљеном, присетили смо се њихових земаљских живота, подвига и мученичких страдања за веру. Кроз ове приче, отац Ђорђе нас подсећа на то ко су били ови светитељи и какав су траг оставили у историји хришћанства.
Преподобни Јован Ветхопешчерник
Говорећи о животу преподобног Јована Ветхопешчерника, свештеник Ковљен нас враћа у осми век, наглашавајући његову безрезервну љубав према Христу и строги монашки живот у Палестини.
„Подвизавао се у Ветхопешчери, у лаври Харитона Великог у Палестини. Заволевши Христа свим својим бићем, предао се посту, молитви и сваком подвигу. Путовао је по светим местима, слушао поуке светих и то сакупљао, упокојио се у осмом веку.”
Свети мученици Христофор, Теон и Антонин
Ови славни војници римске војске остали су упамћени по томе што их је само гледање чуда преобратило. Отац Ђорђе истиче њихову директну повезаност са страдањем Светог Георгија Победоносца:
„Били су савременици Светог Георгија Победоносца и управо ови славни војници римске војске, гледајући мучеништво Светог Георгија и чуда која се дешаваху док су мучења трајала, сами повероваше. Исповедише веру у Христа и пострадаше заједно са њим 303. године.”
Свети Трифун, патријарх цариградски
Посебно је занимљива историјска прича о Светом Трифуну из 10. века, који је постао жртва дворских сплетки цара Романа. Свештеник објашњава како је овај мудри патријарх неправедно свргнут:
„У десетом веку владаше цар Роман, и управо овај цар хтеде да на место патријарха постави свога сина Теофилакта, али пошто син беше још малолетан од срамоте се цар није усуђивао да то учини. Изабран би на престо патријарха Свети Трифун и мудро управљаше црквом три године. Када царев син напуни 21 годину, на превару и на клевету свргну цар Светога Трифуна и посла у манастир, а свога сина уздиже на место патријарха. Две године и пет месеци боравио је у манастиру Свети Трифун и упокојио се 933. године.”
Свети мученик Агатангел
Прича о Светом Агатангелу је снажно сведочанство о покајању и искупљењу кроз најтеже муке, након што је био приморан да промени веру.
„Пошто га насилно потурчише, он оде у манастир на Свету Гору, манастир Есфигмен. И ту се предао молитви и посту, не би ли окајао своје грехе, али га ништа није могло умирити. Тада одлучи да се врати у Цариград и да пострада за Христа како би своју душу увео у рај мукама. Пострада у Цариграду 1819. године.”
Свети Симеон Боси
На самом крају разговора, свештеник се осврнуо и на Светог Симеона, чији надимак савршено описује његов скроман и испоснички начин живота:
„Ходао је бос, што му говори име, зато је и добио надимак такав. Подвизавао се на Светој Гори, био је игуман у манастиру Филотејском, и представио се у Господу у Цариграду.”