Данас, 1. маја по новом календару (односно 18. априла по старом), Српска православна црква прославља успомену на неколико великих светитеља који су својим животом и страдањем посведочили веру у Христа. О овим празницима и житијима светитеља разговарали смо са свештеником Ђорђем Ковљеном, који нам је приближио њихов значај и духовни пут.

Свети преподобни Јован, ученик Светог Григорија Декаполита
Први међу светитељима које данас помињемо је Преподобни Јован. Како наводи отац Ђорђе, он је био веран ученик Светог Григорија Декаполита и истински борац за православље у тешким временима иконоборства.
„Преподобни Јован, ученик Светог Григорија Декаполита, у време цара Лава Иконоборца би заточен и стављен на муке, но претрпи све Господа ради Христа,“ наводи отац Ђорђе.
Након смрти свог учитеља, Јован је наставио његов духовни рад:
„Поста игуман манастира после Светог Григорија у Цариграду. Упокоји се 820. године.“
Свети мученик Јован Јањски
Посебно место у данашњем празнику заузима Свети мученик Јован Јањски, чија је судбина тесно везана за историјска искушења хришћана на овим просторима и под отоманском влашћу.
„Свети мученик Јован Јањски, родом из Јањине, престонице цара Пира. Кад му родитељи умреше, он се пресели у Цариград и насели се у једно место,“ објашњава свештеник Ковљен.
Његово страдање дошло је у време када су многи, под притиском, напуштали своју веру. Свети Јован се томе оштро супротстављао:
„У то време препада Цариград, многи хришћани примише исламску веру и потутчише се. Управо међу њима живео је Свети мученик Јован и много пута препирао се и изобличавао многе од њих што су отпали од своје вере.“
Због своје непоколебљивости и јавних иступа, Свети Јован је платио највишу цену:
„Управо расрдивши се на њега, ухватише га, лажно оптужише и пострада Свети Јован 1526. године.“
Свети мученици Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан
На крају, данас се сећамо и групе мученика који су своју веру спознали кроз туђе страдање. То су били војници цара Диоклецијана, који су, видевши храброст Светог Георгија Победоносца, и сами поверовали у Христа.
„Сви беху пострадали у време цара Диоклецијана. За прво време беху незнабошци, али када видеше муке Светог великомученика Георгија Победоносца, они се разжарише вером у Христа, повероваше у Христа и сами страдаше заједно са Светим Георгијем 303. године у време цара Диоклецијана,“ закључује отац Ђорђе Ковљен.
