Догађаји:
311 — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона.
1006 — SN 1006, најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук.
1789 — Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД.
1803 — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.
1804 — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.
1895 — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.
1897 — Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону.
1900 — Хаваји су постали саставни део САД.
1915 — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустроугарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
1941 — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
1945 — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су се совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.
1945 — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
1953 — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950.
1973 — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.
1999 — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
Рођења:
1662 — Мери II од Енглеске, енглеска краљица. (прем. 1694)
1777 — Карл Фридрих Гаус, немачки математичар и физичар. (прем. 1855)
1870 — Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла. (прем. 1948)
Смрти:
1883 — Едуар Мане, француски сликар (рођ. 1832)
1945 — Адолф Хитлер, немачки диктатор (рођ. 1889)
1989 — Серђо Леоне, италијански филмски режисер. (рођ. 1929)
