Док је Други светски рат беснео на свим фронтовима, америчка морнарица је у строгој тајности јула и октобра 1943. године спроводила истраживања која су превазилазила домене војне тактике и залазила у чисту метафизику.
Пројекат под кодним именом „Rainbow” (Дуга) имао је за циљ стварање врхунског камуфлажног штита који би ратне бродове учинио невидљивим за непријатељске радаре користећи теорију јединственог поља коју је наводно поставио сам Алберт Ајнштајн.
Експериментални полигон био је разарач USS Eldridge у филиделфијском бродоградилишту, опремљен тонама електронске опреме и гигантским магнетним генераторима.
Међутим, оно што је требало да буде тријумф физике над радарским таласима, претворило се у најјезивији научнофантастични сценарио који је икада забележен у војним аналима – тренутак када је челик постао течан, а време и простор престали да важе.
Зелена магла и телепортација у непознато
Према сведочењима која су деценијама касније испливала кроз извештаје Карла Алена (познатијег као Карлос Аљенде), 28. октобра 1943. године генератори на броду су активирани, стварајући интензивно електромагнетно поље које је прво обавило Eldridge чудном, зеленкастом маглом.
У року од неколико секунди, пред очима запрепашћених посматрача, брод није само нестао са радара, већ је буквално испарио из видног поља, остављајући за собом само отисак у води.
Кажу да се разарач у том тренутку појавио у луци Норфолк у Вирџинији, удаљеној стотинама километара, да би се након неколико минута поново материјализовао у Филаделфији!
Ова телепортација, која је за физичаре била теоријски немогућа, оставила је за собом последице које људски ум тешко може да свари – брод се вратио, али његова посада више никада није била иста.
Живи уграђени у челик : ужас повратника
Најмрачнији део овог случаја се односи на физичко стање морнара који су се налазили на броду током трајања експеримента. Када се магла разишла и Eldridge поново постао чврст објекат, спасиоци су затекли призор који подсећа на најгору ноћну мору: поједини чланови посаде су буквално били стопљени са челичним трупом брода, као да су током процеса материјализације њихова тела и метал заузели исти простор у истом тренутку! Они који су преживели били су у стању потпуног лудила или су патили од бизарних поремећаја – наводно су могли да пролазе кроз зидове или би наједном постајали невидљиви усред бела дана!
Званична морнарица је брзо демантовала ове наводе, тврдећи да се експеримент никада није десио и да је USS Eldridge тих дана био на сасвим другој локацији, али су трагови „невидљивости” наставили да прогањају америчку војну историју кроз деценије цензуре.
Теслина сенка и заборављена технологија
Интрига постаје још већа ако се у обзир узме тврдња да је на раним фазама овог пројекта радио и Никола Тесла, који се наводно повукао из истраживања јер је предвидео катастрофалне последице по људску посаду.
Тесла је веровао да је манипулација просторно-временским континуумом изузетно опасна без адекватних заштитних механизама које тадашња технологија није могла да пружи. Теслина смрт само неколико месеци пре главног експеримента и чињеница да је ФБИ запленио његову имовину додатно подгревају сумње да је „Пројекат Дуга” заправо био покушај војске да насилно откључа тајне које је велики научник желео да сачува. Данас Експеримент Филаделфија остаје граница између званичне науке и теорија завере, подсетник на то шта се дешава када се људска амбиција судари са силама које још увек не разумемо.
Можда је тај брод заиста пробио границу наше димензије, остављајући нас да се питамо – колико је других ствари „невидљиво” само зато што немамо праве генераторе да их осветлимо?