Данас, 20. априла по новом календару (односно 7. априла по старом), Српска православна црква молитвено се сећа великих Божијих угодника који су својим животом и подвигом постали светионици вере. За портал „Нова Пазова Уживо“ о Светом Георгију Исповеднику и Преподобном Нилу говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Фото: Нова Пазова Уживо
Свети Георгије Митиленски: Исповедник који је надживео цареве
Свети Георгије је од ране младости изабрао пут духовности, а његова непоколебљивост у одбрани светих икона довела га је до великог страдања.
Отац Ђорђе истиче његову смиреност и преданост:
„Свети Георгије Исповедник, епископ митиленски, од саме младости предаде се подвигу и молитви. Због свога великога смирења и чистоте срца би изабран за епископа митиленског.“
Његово управљање црквом прекинуто је прогонима који су задесили хришћански свет тог времена. Како наводи свештеник:
„За време цара Лава Јерменина, када је поново кренуло гоњење светих икона, Свети Георгије се показа као велики бранилац православља. Није хтео да се повинује царевој наредби, већ је јавно исповедао веру и поштовао свете иконе.“
Због свог става, светитељ је осуђен на изгнанство, где је и завршио свој овоземаљски пут:
„Цар га прогна у изгнанство у Херсон, где је провео остатак свог живота у молитви и трпљењу. Упокојио се мирно 816. године, а после његове смрти многа исцељења су се дешавала на његовим светим моштима.“
Преподобни Нил Сорски: Учитељ молитвеног тиховања
Други светитељ кога данас помињемо је Преподобни Нил, који заузима посебно место у историји руског и свеправославног монаштва. Отац Ђорђе описује његов пут ка потпуној самоћи и молитви:
„Преподобни Нил Сорски био је велики руски подвижник. Он је прво живео у великим манастирима, али је жудео за већом самоћом. Отишао је на реку Сору, направио себи малу келију и тамо живео у највећем сиромаштву и непрестаној молитви.“
Његов допринос монашком животу огледа се у оснивању специфичног вида заједнице:
„Основао је такозвани Скитски поредак, где су монаси живели у посебним келијама, а заједно су се сабирали само на богослужењима. Био је велики противник црквених поседа и богатства, сматрајући да монах треба да живи од свога рада и буде потпуно слободан од света.“
Свештеник Ковљен подсећа на његов мирни крај и духовну заоставштину:
„Упокојио се мирно 1508. године. Оставио нам је у наслеђе своја правила о скитском животу, која су и данас путоказ многима који траже пут ка Богу кроз тиховање.“
