Догађаји:
1652 — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је постало данашњи Кејптаун.
1667 — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година.
1838. Умро је српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, аутор Сретењског устава и оснивач „Новина сербских“ у Бечу 1813. које су излазиле девет година. Од 1829. био је секретар кнеза Милоша Обреновића, а потом министар унутрашњих послова и просвете.
1867 — Кнез Михаило преузео кључеве Београда од Али Риза-паше чиме је окончана османска владавина у главноме граду Србије.
1895 — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због „дела велике покварености“.
1886 — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града.
1896 — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био је Француз Пјер де Кубертен.
1909 — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km.
1917 — Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат.
1941 — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи.
1945 — Главни народноослободилачки одбор Војводине донео одлуку о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије.
1973 — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд.
1992 — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ.
1994. U Ruandi je, u toku gradjanskog rata izmedju plemena Hutu i Tutsi, raketom oboren avion u kojem su bili predsednici Ruande i susednog Burundija Žuvenal Habjarimana (Juvenal Habyarimana) i Siprijen Ntarjamira (Ciprien Ntaryamira). U masakrima koji su usledili ekstremni Huti pobili su oko 800.000 manjinskih Tutsa, uglavnom civila.
1995. У Кигалију, у Руанди основан је први суд за геноцид на који ће бити изведено 30.000 Хута оптужених за масакр над Тутсима.
2003. Америчко министарство правде је саопштило да се број затвореника у америчким затворима у 2002. повећао, и да је први пут, прешао цифру од два милиона, те да је у јуну те године у затворима регистровано укупно 2.019.234 људи.
2004. Парламент Литваније опозвао је председника Роландаса Паксаса, због веза са руским бизнисменима и руском обавештајном службом. Он је први европски лидер који је смењен опозивом.
2006. У аукцијској кући „Кристи“ један пејзаж из Венеције 1841, аутора Ј.М.W. Тарнера (Турнер) продат је за 35,8 милиона долара. То је најскупља слика до тада продата у тој аукцијској кући.
2008. У Црној Гори одржани су председнички избори, први од проглашења независности и иступања Црне Горе из државне заједнице са Србијом. На изборима је победио кандидат ДПС-а Филип Вујановић и тако освојио други председнички мандат.
2009. Земљотрес јачине измедју 5,8 и 6,3 степена Рихтерове скале погодио је области централне Италије. У земљотресу је страдало више од 260 особа, порушени су средњовековни градови и више од 28.000 људи остало је без домова.
2017. Нови сомалски председник Мохамед Абдулахи Мохамед прогласио је земљу ратном зоном, сменио шефове војске и обавештајне службе и наредио војну офанзиву против екстремиста из групе ал-Шабаб.
2021. Вјоса Османи преузела је дужност председнице Косова.
Рођења:
1820 — Феликс Надар, француски фотограф, карикатуриста, новинар, књижевник и израђивач балона. (прем. 1910)
1826 — Гистав Моро, француски сликар. (прем. 1898)
1875 — Бранислав Петронијевић, српски филозоф. (прем. 1954)
1890 — Антони Фокер, холандски ваздухопловни пионир и произвођач авиона. (прем. 1939)
1928 — Џејмс Д. Вотсон, амерички молекуларни биолог, генетичар и зоолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1962). (прем. 2025)
1946 — Иван Бекјарев, српски глумац и радијски и ТВ водитељ. (прем. 2020)
1949 — Хорст Лудвиг Штермер, немачко-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1998).[9]
Смрти:
885 — Методије Солунски, словенски просветитељ и творац првог словенског писма, глагољице. (рођ. 826)
1199 — Ричард I Плантагенет, енглески краљ (рођ. 1157)
1490 — Матија I Корвин, мађарски краљ (рођ. 1443)
1528 — Албрехт Дирер, немачки сликар и графичар (рођ. 1471)
1838 — Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста (рођ. 1789)
1945 — Владимир Перић Валтер, народни херој. (рођ. 1919)
1971 — Игор Стравински, руски композитор (рођ. 1882)
2000 — Хабиб Бургиба, сматра се оснивачем модерног Туниса. (рођ. 1903)