Данас су саобраћајне казне уобичајен део свакодневице. Возачи могу бити кажњени због брзине, непрописног паркирања или проласка кроз црвено светло. Међутим, почетком двадесетог века, када су се први аутомобили појавили на улицама Србије, правила готово да нису постојала.
У то време, аутомобили су били права реткост. Београд је почетком прошлог века имао тек неколико десетина возила, а многи грађани никада раније нису видели аутомобил. Управо зато власти су убрзо схватиле да ново превозно средство доноси и нове проблеме у саобраћају.
Према историјским подацима, једни од првих прописа који су регулисали саобраћај у Београду донети су почетком двадесетог века, када је градска управа увела правила за кретање моторних возила по улицама.
Тадашњи прописи одређивали су где се аутомобили смеју кретати, како треба да се понашају у близини пешака и запрежних кола, као и коликом брзином смеју да се крећу. Брзина је, на пример, у појединим деловима града била ограничена на приближно брзину коња у касу, што је износило свега неколико десетина километара на сат.
Какви су били први аутомобили на српским улицама
Аутомобили који су се почетком двадесетог века могли видети у Београду углавном су били увезени из западне Европе. Међу најпознатијим маркама које су се појављивале на улицама били су француски Peugeot и Renault, затим немачки Benz, као и аустроугарски Austro-Daimler.
Ти рани аутомобили били су технички једноставнији од данашњих. Имали су отворене кабине, велике точкове са уским гумама и често су више подсећали на коњске кочије без коња него на модерна возила. Многи нису имали кров, а стартовање мотора вршило се ручном курблом на предњем делу возила.
Због малог броја аутомобила, сваки пролазак таквог возила кроз град био је прави догађај. Грађани су се заустављали да посматрају нову машину, док су коњи у запрегама понекад реаговали уплашено на буку мотора.
Колико су брзо могли да иду први аутомобили
Први аутомобили који су се почетком двадесетог века појавили на улицама Београда и других градова у Србији били су далеко спорији од данашњих возила. У зависности од модела и снаге мотора, њихова максимална брзина најчешће се кретала између 30 и 60 километара на сат.
Најранији модели, какви су били неки од првих аутомобила марке Peugeot или Renault, имали су моторе снаге свега неколико коњских снага. На равном путу могли су да достигну брзину од око 35 до 40 километара на сат, што је у то време већ деловало прилично брзо.
Нешто снажнији модели, попут појединих возила компанија Benz или Daimler, могли су да достигну и 50 до 60 километара на сат, али су такве брзине ретко коришћене у градовима.
Треба имати у виду да су улице у то време биле углавном калдрмисане или земљане, а саобраћај су чиниле коњске запреге, пешаци и трамваји. Због тога су градске власти уводиле ограничења брзине која су често била много нижа, понекад и око 15 до 20 километара на сат, како би се избегле несреће и узнемиравање коња у запрегама.
Када су почеле прве казне
Са увођењем правила појавиле су се и прве казне. Возачи који су прекорачивали прописану брзину или угрожавали пролазнике могли су да буду новчано кажњени, што је у то време представљало значајан издатак.
Полиција је надгледала саобраћај, а први саобраћајци стајали су на важним градским раскрсницама и регулисали кретање пешака, трамваја, запрега и ретких аутомобила.
Улице Београда почетком прошлог века биле су далеко другачије него данас. Поред пешака, главни учесници у саобраћају били су коњске запреге, трамваји и бициклисти. Аутомобили су били толико ретки да су често привлачили пажњу пролазника. Управо зато је и сама појава брзог моторног возила понекад изазивала страх код људи и животиња, па су правила и казне имале задатак да уведу ред у нову врсту саобраћаја.
Од реткости до свакодневице
Од првих неколико десетина аутомобила до данашњих милиона возила на путевима Србије, саобраћај је прошао огромну трансформацију. Са њим су се развијали и прописи, као и систем казни који има за циљ да обезбеди безбедност свих учесника у саобраћају.
Оно што је почело као покушај да се контролише нова и помало непозната машина на градским улицама, временом је постало читав систем правила без којих савремени саобраћај не би могао да функционише.