Хроника десет августовских ноћи 1979. године
Док је Јосип Броз Тито боравио на Самиту несврстаних у Хавани, Београд је у августу 1979. године постао поприште једног од најнеобичнијих урбаних инцидената у историји СФРЈ.
Главни актер, Влада Васиљевић, познатији као Фантом, десет ноћи заредом изводио је вратоломне вожње украденим белим Поршеом 911 Тарга, са немачким регистарским таблицама.
Подаци указују на то да је Васиљевић свако вече око 22 часа почињао свој перформанс на Тргу Славија, кружећи око сквера и изазивајући тадашњу народну милицију на потеру која је унапред била осуђена на неуспех.
Фантом није био обичан криминалац, он није крао да би препродао, већ да би демонстрирао супериорност возачке вештине над државним апаратом који није имао одговор на брзину од преко 150 km/h кроз уске градске улице.
„Заставина” флота против штутгартске машине
Сукоб који се одвијао на београдском асфалту био је сукоб два потпуно различита техничка света. Милиција је тада располагала углавном „Заставиним“ возилима – моделима 1300 (чувена „Тристаћ“) и тек придошлим „Кечевима“ (Zastava 101), чије су максималне брзине једва прелазиле 140 km/h, и то уз озбиљно напрезање мотора.
Са друге стране, Porsche 911 Targa је поседовао шестоцилиндрични boxer мотор који је са лакоћом развијао брзине недостижне за тадашње патроле.
Подаци говоре да су милиционери покушавали да направе блокаде и заседе, али је Васиљевић захваљујући задњем погону и савршеном тежишту аутомобила успевао да изведе „дрифт“ окрете на Славији који су тадашњој публици деловали као холивудска монтажа. Била је то чиста демонстрација механичке надмоћи над бирократском спорошћу.
Радио дифузија и први „инфлуенсер“ без интернета
Оно што је случај Фантома учинило социолошким феноменом била је његова интеракција са јавношћу.
Преко Радио Београда и емисије коју је водио Марко Јанковић, Васиљевић је јавно најављивао време свог следећег појављивања.
То је био први аналогни пренос уживо – десетине хиљада грађана се окупљало на Славији и дуж Немањине улице како би присуствовали вожњи.
Подаци процењују да је последњих ноћи потере на улицама било преко 10.000 људи који су навијали за возача у белом Поршеу.
Фантом је постао народни херој јер је персонификовао отпор систему на духовит и адреналински начин, користећи брзину као средство комуникације са масом која је била жељна било каквог искакања из социјалистичке монотоније.
Фото: Википедија
Крај филмске потере на аутобуској барикади
Потера је окончана 1. септембра 1979. године код биоскопа „Славија“. Милиција је, схвативши да аутомобилима не могу да му парирају, прибегла бруталнијој методи – блокирању улица тешким ГСП аутобусима.
Васиљевић је при великој брзини покушао да прође кроз мали размак између два аутобуса, али је ударио у предњи део једног од њих. Иако је аутомобил био тешко оштећен, Фантом је захваљујући општем хаосу и подршци окупљене масе успео да побегне са лица места, да би био ухапшен неколико дана касније на основу дојаве.
Осуђен је на две године затвора због „угрожавања безбедности саобраћаја“ и „одузимања туђег возила“, чиме је спуштена завеса на најбржу представу у историји главног града.
Наслеђе белог Поршеа
Влада Васиљевић је погинуо 1982. године у саобраћајној несрећи код Пожаревца, под околностима које су за многе остале сумњиве, али мит о Београдском фантому је наставио да живи.
Његова вожња није била усмерена против појединца, већ против уштогљености режима који није знао како да каналише индивидуалну енергију. Фантом остаје симбол времена када је београдски асфалт имао своје витезове, а брзина била валута којом се куповала слобода. Данас, када су улице прекривене камерама и радарима, прича о човеку који је најављивао своје доласке милицији звучи као бајка из ере када је аутомобил био више од превозног средства – био је инструмент за исписивање урбане легенде која се и даље препричава са истим жаром.