Субота, 2. мај 2026. 04:46

Субота, 02.05.2026. 04:46

Догодило се на данашњи дан: 3.април

Догодило се на данашњи дан: 3.април

Фото: Аи

Подели:

Данашњи датум кроз векове бележи судбине краљева, буне сељака, рођење великих уметника, али и технолошке прекретнице које су измениле нашу свакодневицу.

Догађаји:

  • 1043.Едвард Исповедник крунисан је за краља Енглеске. Остао је упамћен као последњи владар из древне династије Весекс.

 

Едвард Исповедник; Фото: Википедија
  • 1512. — Турски султан Бајазит II абдицирао је у корист свог сина Селима I, што је довело до новог раздобља експанзије Османског царства.

 

Бајазит II, слика Паола Варонезеа, око 16. века. Фото: Википедија

 

  • 1807. — У селу Вогањ код Руме планула је Тицанова буна. У побуни је учествовало око 15.000 сељака, али је аустријска војска за десет дана угушила отпор. Вођа Теодор Аврамовић Тицан погубљен је крајем исте године.
  • 1908. — Београдске улице угледале су први аутомобил. Овај догађај означио је почетак нове ере саобраћаја у српској престоници.
  • 1915. — У Ваљеву је од пегавог тифуса умрла Надежда Петровић. Била је зачетница модерног српског сликарства и болничарка која је живот дала помажући рањеницима.

 

Надежда Петровић 1909. г. Фото: Википедија

 

  • 1922.Јосиф Висарионович Стаљин изабран је за генералног секретара Комунистичке партије Русије, што ће му омогућити преузимање апсолутне власти.
  • 1930. — Рас Тафари је крунисан за цара Хајлеа Селасија I од Етиопије (Абисиније).
  • 1936. — Погубљен је Бруно Хауптман, отмичар сина Чарлса Линдберга. Овај случај натерао је САД да донесу строги Закон о отмици са смртном казном.
  • 1941. — Мађарски премијер Пал Телеки извршио је самоубиство, не желећи да погази Уговор о вечном пријатељству са Југославијом под притиском нацистичке Немачке.

 

Пал Телеки; Фото: Википедија
  • 1948. — Премијером драме Ивана Цанкара „Краљ Бетајнове“ отворено је Југословенско драмско позориште у Београду, под уметничким вођством Бојана Ступице.
  • 1948. — Председник Хари Труман потписао је Маршалов план, кључни пакет економске помоћи за обнову послератне Европе.
  • 1975.Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху без одиграног меча, након што је Боби Фишер одбио да брани титулу.
  • 1976. — Први пут је додељена престижна француска филмска награда Цезар.
  • 1999. — Током НАТО агресије, авиони су први пут бомбардовали центар Београда (зграде МУП-а), а у Новом Саду је срушен Мост слободе.
  • 2003. — Србија и Црна Гора примљена је у Савет Европе као њена 45. чланица.
  • 2010. — Компанија Епл (Apple) пустила је у продају први иПад (iPad), уређај који је дефинисао тржиште таблет рачунара.
  • 2014. — Отворена је велика изложба о Оријент експресу у Паризу поводом 130 година постојања овог легендарног воза.
  • 2016. — Објављени су „Панамски документи“, разоткривајући сложену мрежу офшор компанија и светских финансијских малверзација.
  • 2022. — На изборима у Србији Александар Вучић је однео победу у првом кругу председничких избора, док је СНС са коалиционим партнерима задржала већину у скупштини.

Рођења:

  • 1783.Вашингтон Ирвинг, амерички писац и дипломата (прем. 1859).
  • 1922.Дорис Деј, холивудска дива, певачица и активисткиња (прем. 2019).
  • 1923.Радивоје Лола Ђукић, легендарни српски редитељ и сценариста (прем. 1995).
  • 1924.Марлон Брандо, један од највећих глумаца свих времена (прем. 2004).

 

Марлон Брандо 1948. године; Фото: Википедија

 

  • 1946.Бранко Милићевић (Бранко Коцкица), омиљени дечји глумац и писац.
  • 1961.Еди Марфи, амерички комичар и глумац.

Смрти:

  • 1682.Бартоломео Муриљо, велики шпански барокни сликар (рођ. 1618).
  • 1897.Јоханес Брамс, немачки композитор и један од тројице „великих Б“ класичне музике (рођ. 1833).
  • 1915.Надежда Петровић, славна српска сликарка (рођ. 1873).

Анатолиј Карпов: Светски шампион без одиграног меча

Анатолиј Карпов; Фото: Википедија

Анатолиј Карпов рођен је 23. маја 1951. године у Златоусту. У Совјетском Савезу шах је био питање државног престижа, а Карпов није био само таленат – он је био савршено изграђен систем.

Иако је легендарни Ботвиник у почетку сумњао у њега јер није деловао као геније хаоса, шах на крају увек награђује истину на табли. Карпов је ту истину досегао контролом, а не спектаклом.

Шампион који је постао легенда

Година 1975. донела је преседан. Боби Фишер, тадашњи краљ шаха, одбио је да брани титулу. Карпов је постао светски шампион без иједног потеза. За многе је то била сенка над титулом, али за њега – тек почетак доказивања. У годинама које су уследиле, доминирао је турнирима и доказао да његова круна није случајност, већ нужност.

Његов стил био је „невидљива рука“ – постепено стезање позиције док противник не остане без ваздуха, простора и наде. То је била победа без драме, али са хируршком прецизношћу.

Судар титана: Карпов против Каспарова

Осамдесете су обележене епским ривалством са Гаријем Каспаровом. Био је то судар два света: младости и агресије против хладнокрвне методе. Њихов први меч 1984. трајао је невероватних 48 партија пре него што је прекинут због потпуне исцрпљености играча.

Карпов није био само играч који осваја; он је био играч који не губи. Са преко 160 турнирских победа, остаје један од најуспешнијих у историји. Занимљиво је да је Карпов и почасни грађанин Ваљева, а 2018. године одликован је Орденом Светог владике Николаја.

Лекција ван шаховске табле

Данас, као политичар и јавна личност у Русији, Карпов и даље изазива пажњу. Иако његов живот није прошао без контроверзи својствених систему из ког је потекао, његово шаховско завештање је неупитно. Анатолиј Карпов нас је научио најтежој лекцији: није најопаснији онај који напада – већ онај који никада не греши.