Cреда, 26. август 2026. 20:08

Cреда, 26.08.2026. 20:08

Властимир Власта Велисављевић: Живот као глумачки импулс

Властимир Власта Велисављевић: Живот као глумачки импулс

Фото: Википедија

Подели:

Када се изговара име Властимир „Власта“ Велисављевић, прва асоцијација нису само године, већ интензитет присуства. Више од седам деценија непрекидног рада на сцени и екрану учинило га је једним од најпознатијих и највољенијих глумаца у историји српског глумишта.

Рођен 28. јула 1926. године у Београду, Велисављевић је у глуму ушао као дечак. Но, живот није био само позоришни паркет. Као младић је доживео ратну свирепост – хапшење 1943. и интернирање у нацистички логор у Дортмунду. Оно што је могло да сломи било који дух, у њему је само избрусило неухватљиву људскост.

Фото: Википедија

Улоге и сценски импулси

Велисављевић је носио сцену без икаквог напора. Најдуже ће остати упамћен по улози у представи „Буба у уху“, која је одиграна преко 1.600 пута. Са Небојшом Глоговцем, за кога је говорио да му је био „више од колеге“, делио је тренутке дубоке емотивности.

Једном приликом, Власта је застао, погледао фотографију своју и Глоговчеву, и заплакао; говорио је о томе како је Глоговац умео да пронађе оно вечно у човеку, чак и у најмрачнијим тренуцима.

Иако није био водећи глумац у филму „Ко то тамо пева“, Велисављевић је о том остварењу говорио са посебном рефлексијом. За њега тај филм није био само комедија, већ слојевит приказ људског стања. Како је говорио: „Ту је свака шала као кап воде која открива цело море“.

Вожња као животна страст

Чак и у позним годинама, Власта је редовно возио. На питање о продужавању дозволе, са својственим хумором је одговарао: „Продужили су ми возачку на годину дана. Кажу – за старост, а ја кажем – нема проблема, ја још могу да возим боље од младих!“

После ратних искустава, логора и Голог отока, Власта је остао човек који се смејао. Волео је риболов као „молитву спокоја“ и у шали говорио да му је неостварена жеља да постане џез певач.

Одлазак легенде

Када је 24. марта 2021. године преминуо у 94. години, публика и колеге су остали у његовој сенци, али не у тмини, већ у топлом светлу успомена. Ако бисмо га именовали једном речју, то би била животност: способност да се живот проживи пуним плућима и да се, као светлост, подели са светом.