Када се помене кафа, две тврдње се готово увек понављају, да дехидрира организам и да подиже крвни притисак. Ове идеје толико су укорењене да их многи прихватају као неспорне чињенице. Међутим, савремена наука нуди знатно сложенију и за многе изненађујућу слику.
Обе заблуде имају исто порекло, поједностављено тумачење стварних физиолошких ефеката. Кофеин заиста има благ диуретички ефекат и може краткотрајно утицати на крвни притисак. Али управо је то „зрно истине“ временом претворено у генерализоване закључке који не одражавају стварност.
Контекст , количина, учесталост и навике потпуно је изостављен.
Шта заиста ради кофеин у организму
Кофеин делује као стимуланс централног нервног система, али његов утицај на организам није једноставан нити једноличан. Код особа које редовно конзумирају кафу, организам временом развија толеранцију. То значи да ефекти који су уочљиви код повремених конзумената, попут појачаног мокрења или благог скока притиска, постају знатно слабији или потпуно нестају.
Истраживање које је уздрмало уверење о дехидратацији
Кључни доказ стиже из 2014. године, са Универзитета у Бирмингему, где су истраживачи упоређивали хидратацију код испитаника који су пили кафу и оних који су пили воду. Резултат је био јасан, није уочена значајна разлика у нивоу хидратације. Другим речима, умерена конзумација кафе доприноси укупном дневном уносу течности, уместо да га нарушава! Ово истраживање представља један од најјачих аргумената против широко прихваћеног мита.
Кафa и крвни притисак
Још једно широко распрострањено уверење гласи да кафа опасно подиже крвни притисак. Истина је, међутим, нијансиранија. Контролисане студије, укључујући оне објављене у Journal of Hypertension, показују да кофеин може изазвати краткотрајно повећање притиска, посебно код особа које га ретко уносе. Међутим, дугорочна слика је другачија. Мета-анализа објављена 2017. године у American Journal of Clinical Nutrition показала је да редовна конзумација кафе није повезана са повећаним ризиком од развоја хипертензије код већине људи. Додатно, истраживања са Харвардске школе јавног здравља указују да се код редовних конзумената развија толеранција на ефекат кофеина, због чега иницијални пораст притиска временом слаби или нестаје.
Према препорукама релевантних здравствених институција, умерен унос кофеина, до око 400 милиграма дневно за одрасле сматра се безбедним за већину људи. То је количина која одговара отприлике три до четири шољице кафе, у зависности од јачине. У тим оквирима, кафа не ремети равнотежу течности у организму нити представља директан ризик за повишен крвни притисак код здравих особа. Упркос научним доказима, ове тврдње и даље живе. Разлог је једноставан, лако се памте, делују логично и преносе се без провере.
Али у медицини, као и у животу, логично не значи увек и тачно.
Кафа није савршен напитак, али није ни непријатељ каквим се често представља. Наука показује да, у умереним количинама, она има далеко сложенији и уравнотеженији утицај на организам него што се дуго веровало. Можда је највећа заблуда управо у томе што смо једноставне приче прихватили као коначне истине.
А кафа, испоставља се, није оно што смо мислили.