Кокосово уље годинама је величано као „здрава маст“ и чудо модерне исхране. Међутим, све више лекара упозорава да иза његове популарности стоје и чињенице које се ређе помињу!
Теглица кокосовог уља последњих година постала је готово обавезан део кухиње љубитеља здраве исхране. Додаје се у каше, користи за пржење, ставља у кафу, а на интернету се често представља као маст која помаже мршављењу и штити срце. Ипак, научници све чешће подсећају да је прича о кокосовом уљу сложенија него што се на први поглед чини.
Кокосово уље добија се из кокосовог плода и у тропским крајевима користи се вековима. Последњу деценију постало је глобални тренд, пре свега због тврдњи да садржи посебну врсту масних киселина које се у организму брже претварају у енергију. Због тога се у бројним дијетама представља као маст која се мање таложи у телу и која може бити здравија алтернатива другим уљима. Међутим, та прича има и другу страну.
Чињеница која руши популарну слику
Кокосово уље спада међу намирнице са највећим уделом засићених масти. Више од 80 одсто његовог састава чине управо ове масне киселине. За поређење, путер садржи око 60 одсто засићених масти. То значи да је кокосово уље, бар када је реч о овој врсти масти, концентрисаније чак и од многих традиционалних намирница које се сматрају „тешким“!
Када здрав тренд постане здравствени ризик
Према препорукама које је објавила American Heart Association, намирнице богате засићеним мастима могу подићи ниво ЛДЛ холестерола, такозваног лошег холестерола у крви. Већи ниво овог холестерола повезује се са повећаним ризиком од болести срца и крвних судова. Због тога кардиолози све чешће упозоравају да кокосово уље не треба посматрати као безусловно здраву маст.
Пример из праксе који је покренуо расправу
Кардиолози у више европских клиника последњих година примећују пораст пацијената који су, након популарних дијета са великим количинама кокосовог уља, имали значајно повишен ниво холестерола. Један од таквих случајева описан је у медицинској пракси када је пацијент који је свакодневно користио неколико кашика кокосовог уља као „здраву замену“ за друге масти за неколико месеци добио знатно повећање ЛДЛ холестерола. Након што је уље избацио из свакодневне исхране, вредности су се постепено вратиле у нормалу.
Зашто је уопште стекло такав углед
Популарност кокосовог уља делом је последица чињенице да садржи лауринску киселину, масну киселину са одређеним антимикробним својствима. У козметици и нези коже кокосово уље заиста може бити корисно, јер помаже у хидратацији и заштити коже. Међутим, користи које се понекад приписују овој намирници у исхрани често су много скромније него што се представља у популарним текстовима.
Колико је заправо довољно
Нутриционисти наглашавају да кокосово уље може бити део разноврсне исхране, али у умереним количинама. Као и код сваке масти, претерана употреба значи и већи унос калорија и веће оптерећење за организам. Зато се у савременим препорукама и даље најчешће саветује употреба уља са већим уделом незасићених масти, као што је маслиново уље.
Кокосово уље није ни чудотворна намирница ни нешто што треба потпуно избегавати. Али када се користи свакодневно и у великим количинама, његов ефекат може бити управо супротан од онога што многи очекују.