До скоро је мода за већину људи значила стварну одећу коју носимо: хаљине, панталоне, патике, јакне. Али данас, у дигиталном добу, постоје комади одеће који не могу да се обуку у стварном свету, већ само на компјутеру, телефону или у игри. То значи да људи могу да купују хаљине, панталоне, патике и јакне које постоје само као 3D модели – за своје дигиталне аватаре у метаверзуму или другим виртуелним просторима.
Први велики корак догодио се 2019. године када је дигитални модни бренд The Fabricant продао виртуелну хаљину за 9 500 долара. Та хаљина није имала тканину, крој или нити у физичком смислу, све је било створено у 3D софтверу, са флуидним покретом и светлосним ефектима који би били немогући у стварном свету. Купац је добио дигитални сертификат власништва, што је значило да је то један и јединствени комад на свету. Ово је отворило нову еру у којој мода није више само оно што носимо, већ и како желимо да се представимо у дигиталном простору.
NFT: гардероба као дигитални сертификат
NFT (non-fungible token) је дигитални сертификат који доказује да неки дигитални предмет припада само вама. За разлику од физичке одеће, овде није важно да ли комад постоји у стварном свету, важно је да је јединствен и да се његово власништво може пратити.
На пример, RTFKT Studios креирао је дигиталне патике које су светлуцале и имале покретне делове који лете око аватара. Један од комада купио је рап уметник Лудвиг за 3,1 милион UNI токена. У Италији, Dolce & Gabbana је на дигиталној аукцији продао колекцију Collezione Genesi која је укључивала хаљине са сложеним 3D текстурама, капуте и аксесоаре који не би могли постојати у стварности, за 5,6 милиона долара!
Ови комади омогућавају власницима да их користе у дигиталним просторима, од виртуелних ревија до платформи као што су Roblox и метаверзум Decentraland, где аватари могу да приказују стил и идентитет на начин који физичка одећа не може да пружи.
У метаверзуму, аватари могу да носе одећу која мења боју, светлуца или се обликује према покрету. Gucci је отворио виртуелну продавницу у Roblox-у где су корисници могли да купе дигиталне јакне, патике и шешире. Неки од комада су касније препродати за много већу цену. Јакна са динамичким светлосним ефектима и покретним кројем продата је за 12 000 долара, а купац је добио NFT сертификат и 3D датотеку коју је могао да користи у различитим дигиталним световима. Ово представља нови начин изражавања идентитета, који надмашује физичке границе.
Како дизајнери креирају немогуће
Познати дизајнери попут Ирис ван Херпен и Хасана Хесејнуа сарађују са 3D уметницима да створе комаде који не могу постојати у стварном свету: хаљине које светле изнутра, тканине које делују као течност или се обликују у ваздуху. Платформе попут DressX омогућавају корисницима да „обуку“ дигиталне комаде на своје фотографије и објаве их на друштвеним мрежама, чиме дигитална одећа постаје средство за самопројекцију и утицај на јавни имиџ.
Једна од најфасцинантнијих прича догодила се када је млада уметница из САД-а купила дигиталну хаљину из колекције Collezione Genesi компаније Dolce & Gabbana. Она је описала свој осећај као да држи део будућности у рукама, јер је хаљина светлела и мењала боју у зависности од дигиталног окружења у којем је поставила свог аватара. Пријатељи и следбеници на метаверзум платформи дивили су се сваком покрету хаљине, а она је признала да је први пут осетила како виртуелни комад заиста може променити осећај самопоуздања и присуства.
У Европи је тим 3D дизајнера из студија RTFKT организовао виртуелну ревију где су корисници могли да обуку патике и јакне које не постоје у стварности. Један колекционар је након ревије открио да је потрошио више времена на постављање аватара и комада на друштвеним мрежама него на физичке модне комаде у свом ормару. Он је признао да му је осећај управљања дигиталним изгледом био потпуно нови ниво самопројекције, као да је постао уметник који користи своје тело као платно у дигиталном простору.
Још један занимљив случај долази од студента из Јапана који је креирао свој први NFT комад у апликацији DressX. Он је направио капут који је реаговао на покрете и светлост, а његов аватар кружио је платформом док су светлосни ефекти правили илузију да капут плеше око њега. Видео је постао виралан и привукао пажњу познатих модних блогера, а студент је први пут осетио како дигитални комад може изазвати више емоција и пажње него физички комад у продавници.
Колекционар из Немачке купио је дигиталне патике у RTFKT колекцији, док је његов аватар носио патике у виртуелној игри, други играчи дивили су се, а патике су продате за дупло већу цену од оригинала. Он је рекао да је осећао комбинацију узбуђења и неверице, јер је дигитални свет створио нову економију, где мода и уметност постају једно и где границе између стварног и виртуелног престају да постоје.
Дигитална одећа често има вредност као уметничко дело. Неки NFT комади достижу стотине хиљада долара, док поједини комади прелазе милионе. Корисници виртуелних простора постају колекционари који истовремено стварају свој дигитални идентитет. Виртуелна мода мења начин на који људи размишљају о одећи, идентитету и јавном наступу. Од аватара у играма до дигиталних ревија у метаверзуму, власници NFT комада постају први носиоци „неопипљивог“ луксуза.
И док физички свет наставља да ствара традиционалне колекције, дигитални свет пружа могућност да се креира нешто што не би могло постојати у стварности, од хаљина са светлосним ефектима до патика које лете и мењају боју. Остаје отворено питање: да ли ће мода будућности бити пре свега виртуелна, а физичка одећа постати више додатак него њен основни израз?