Свештеномученик Власије потицао је из Кападокије и од раног детињства одликовао се кротошћу и богобојажљивошћу. Због врлинског живота изабран је за епископа града Севастије у Јерменији. У том незнабожачком окружењу био је духовно светило и утеха вернима, нарочито у време тешких гоњења хришћана почетком IV века.
Када је настало гоњење, храбрио је своју паству и посећивао утамничене мученике, међу којима се посебно помиње свети Јевстратије. Када је Севастија остала без хришћана – једни су пострадали, други избегли – старац Власије се повукао у планину Аргеос и настанио у пећини. Према предању, дивље звери су му прилазиле без страха, а он их је кротко миловао.
Гонитељи су га ипак пронашли и повели на суд. На путу је исцелио дечака коме је кост застала у грлу, због чега му се верници и данас моле за исцељење болести грла. Такође је молитвом учинио да вук врати удовици прасе које јој је однео. На суду је мучен, бијен и струган гвозденим гребенима, али је остао непоколебљив у вери, обративши многе незнабошце. Заједно са њим пострадаше седам жена и два детета. Свети Власије мученички је скончао око 316. године.
У православној традицији верни му се моле за заштиту стоке и домаћинства, а на Западу је познат као заштитник од болести грла.
Тропар (глас 4):
Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: зато си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Власије; моли Христа Бога да спасе душе наше.
Свети мученик Ђорђе Кратовац
Свети мученик Ђорђе Кратовац био је Србин из града Кратова, данашња Северна Македонија. По занату кујунџија, по вери ревносни хришћанин, одликовао се побожношћу и чистотом живота. Имао је тек осамнаест година када су га Турци у Софији приморавали да прими ислам.
Остао је тврд у вери Христовој, одбивши да се одрекне Христа. Због тога је подвргнут суровим мучењима, а потом спаљен жив на ломачи 11. фебруара 1515. године, за време султана Селима I. Његово страдање брзо је постало познато међу хришћанима, а Црква га је прославила као новомученика.
Тропар (глас 4):
У трпљењу многих подвига твојих, Георгије, поднео си смрт и огањ, и по свршетку своме у збору мученика примио си од Христа венац који не вене, и сада у земљи кротких боравиш, блажени; моли за нас Христа Бога да душама нашим дарује велику милост.
Света Теодора, царица
Света Теодора била је супруга византијског цара Теофила, познатог иконоборца. Пореклом из Пафлагоније, кћи Марина и благочестиве Теоктисте, од детињства је васпитавана у поштовању светих икона. Иако удата за цара који је прогонио иконопоштовање, Теодора је тајно чувала иконе у својим одајама и молила се пред њима.
После смрти цара Теофила 842. године, као намесница малолетног сина Михаила III, преузела је управу над царством. Већ 843. године сазван је сабор у Цариграду на коме је обновљено поштовање икона. На патријарашки престо постављен је свети Методије Исповедник, а у прву недељу Великог поста свечано је проглашено Торжество Православља, празник који се и данас прославља.
Предање бележи да је Теодора, упркос опасностима, истрајала у вери, чувајући иконе и васпитавајући децу у православном духу. Касније је, услед дворских превирања, са кћерима затворена у манастир, где је и преминула 11. фебруара 867. године.
Њене мошти су после пада Цариграда 1453. године пренете на острво Крф, где се и данас чувају. Света Теодора остала је у историји Цркве као жена која је окончала дугогодишње иконоборачке спорове и вратила мир и пуноћу богослужбеног живота Православној Цркви.