Данас је 14. фебруар. Овај датум је већ традиционално постао дан обавезне поделе између православаца и католика који се међусобно споре око Светог Валентина. Док једни јуре за поклонима у облику срца, а други се спремају да пресеку славски колач у част Светог Трифуна, поставља се питање: ко је заправо у заблуди?
Св. Валентин
Заједнички светац, различита тумачења
Истина је да су и једни и други често у заблуди. Свети Валентин је истински хришћански мученик који је у 3. веку живео и пострадао за веру Христову. Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба цара Клаудија II. Већ у 4. веку, над његовим гробом је подигнута базилика и хришћани су га вековима славили јединствено.
Међутим, тек у 15. веку Свети Валентин се код католика почео повезивати са „Даном заљубљених”. Код православаца, овај светитељ се обележава 13. августа (по новом календару), али без икакве везе са романтиком или „заштитом заљубљених”. Доказ за то налази се и у „Охридском прологу” Светог владике Николаја Велимировића.
Комерцијална злоупотреба и „повређени” мученик
Данашњи датум је слободно можемо рећи злоупотребљен. И то не само код западних хришћана, већ и код великог броја православаца, нарочито млађе популације. Као и већина великих датума, и овај је сведен на куповање скупих поклона. Све супротно томе често се рачуна као неуспех.
Прича о свештенику који је венчавао војнике и послао писмо тамничаревој ћерки потписано са „од твог Валентина”, данас служи као параван за „Дан бесмислених реклама”. Извештачене изјаве љубави и шаблонски дарови изругују велику Тајну љубави – хришћанског брака.
Паганске сенке: Од Луперкалија до Вавилона
Иза лепе амбалаже Валентинова крије се христијанизација паганских празника плодности. У Античком Риму су се од 13. до 15. фебруара одржавале Луперкалије у част бога Луперкуса (пола човек-пола јарац). Пагански бог Вал (друго име за Неврода, Нојевог праунука и градитеља Вавилонске куле) представља корен овог отпадништва.
Епоха хуманизма и ренесансе вратила је ове разблудне обичаје у виду „заљубљености” и потрошачког духа који данас живимо.
Дан који се празнује или празан дан?
Наш српски језик дивно указује: ако је одређени дан некоме или нечему (п)освећен, он тиме мора бити и освећен. Сагледамо ли данашње антипразнике, видимо колико су они заправо празни.
Празнична атмосфера на дан сећања на мученика (јер су и Трифун и Валентин пострадали за Христа) једнако је неумесна колико и бурно славље Нове године усред поста. Мученици нас позивају на молитву и уздржање, а не на шопинг молове.
Св. Трифун
Важно је да се својим неучествовањем у овим „шареним лажама” не гордимо. Гордост је већи грех него слабост према поклону. Данас, 14. фебруара, док Срби славе Светог Трифуна, заштитника винограда, сетимо се да је права љубав само она која је спремна на жртву, баш као што су то чинили и Трифун и Валентин.