У многим афричким културама, младежи и друге телесне ознаке сматрани су порукама предака и знаком везе појединца са духовним светом. Етнолошки записи бележе да су овакви знаци имали и заштитну и друштвену функцију.
Младежи на лицу, посебно у пределу ока или слепоочнице, тумачени су као знак унутрашње снаге и способности да се препозна опасност или неискреност. На рукама, младежи су сматрани знаком вештине и даровитости, нарочито код занатлија, ратника или традиционалних исцелитеља. Такви знаци често су називани „даром предака“.
Младежи на телу и леђима имали су заштитну улогу – веровало се да штите од урока, болести и несреће. Посебно су били цењени симетрични знаци, јер су сматрани знаком хармоније са природом и космичким поретком. На тај начин, тело је постајало носилац идентитета и духовне заштите.