Среда је трећи дан у недељи по модерном календару, а њен назив у српском језику потиче од старословенске речи „среда“, што буквално значи „средина“. Име указује на позицију дана као средњег у радној недељи, али и као важну тачку у временском циклусу, када је половина радне недеље већ прошла. Ово практично и описно именовање је својствено словенским традицијама и лако омогућава оријентацију у недељном ритму.
У античком Риму овај дан био је посвећен богу Меркуру (dies Mercurii), који је био бог трговине, путовања, комуникација и интелекта. Због тога називи среде у већини европских језика одражавају ову митолошку повезаност. На енглеском је Wednesday, који долази од староанглеског Wōdnesdæg, по германском богу Одину (Woden), аналогном римском Меркуру. Немачки користи Mittwoch („средина недеље“), француски mercredi, шпански miércoles – оба последња директно везана за Меркура.
Словенски језици су, као што смо видели, задржали описну логику. Српски „среда“ означава „средину“, словеначки sreda, пољски środa, чешки středa. Сви ови облици наглашавају позицију дана у недељи и омогућавају практично праћење ритма рада и одмора.
Данас среда асоцира на половину радне недеље, када људи већ имају утврђен ритам активности и планова. Име среде такође подсећа на древну повезаност људског живота са редоследом дана и културним обредима, као и на интересантну разлику између германских, римских и словенских традиција. Неки језици назив базирају на богу, други на положају у недељи.