Српска православна црква и њени верници данас молитвено прослављају пренос моштију светог Игњатија Богоносца, једног од најзначајнијих светитеља ране хришћанске епохе. Док је његов главни празник у децембру, данашњи дан нас подсећа на дуг и страдални пут његових светих моштију, али и на нераскидиву везу између чистог дечијег срца и царства небеског.
Светитељ којег је Господ држао у наручју
Према предању које је сачувало Јеванђеље, управо је Игњатије био оно дете које је Господ Исус Христ узео у наручје како би поучио своје ученике смирењу. Том приликом, Господ је изговорио чувене речи: „Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско“.
Због овог догађаја, али и зато што је име Божије увек носио у свом срцу и на уснама, прозван је Богоносцем. Како у свом излагању истиче свештеник Ђорђе Ковљен, ова симболика је добила своју потврду, чак и у тренутку његовог најстрашнијег страдања.
Мучеништво у римском Колосеуму
Свети Игњатије био је трећи патријарх Антиохијске цркве и ученик Светог Јована Богослова. Када је цар Трајан покренуо прогоне хришћана, Игњатије је одведен у Рим како би био бачен пред звери.
Остало је забележено да су га лавови растргли у римској арени, али се догодило чудо које је запрепастило тадашњи свет – његово срце остало је нетакнуто. Легенда каже да су они који су отворили његово срце унутра, видели вене које су формирале натпис „Исус Христос Побеђује“ (ИС ХС НИ КА).
Путовање светих моштију
Данашњи празник посвећен је преносу његових моштију. Након што је пострадао у Риму, његови верни пратиоци из Антиохије сакупили су његове кости и пренели их назад у његов родни град.
„Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи вере Христове, би осуђен на смрт… Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости и пренеше у Антиохију.“
Историја је касније учинила своје када су Персијанци освојили Антиохију у 6. веку, мошти су поново враћене у Рим. Данас оне почивају у цркви Светог Климента, спајајући Исток и Запад под окриљем хришћанске вере.
Поука за данашње време
Празник Светог Игњатија нас подсећа на важност дечије чистоте и праштања. Као што је свештеник Ковљен нагласио, бити „као дете“ не значи бити наиван, већ бити неко ко је спреман да се данас посвађа, а већ сутра искрено измири и настави даље без горчине. То је пут који води ка вечности и мир којем би сваки човек требало да тежи.