Шарена лименка, агресиван маркетинг и обећање тренутне енергије. Енергетска пића су у последњих двадесет година постала део свакодневице младих, студената, спортиста аматера, па чак и основаца. Оно што се продаје као подстрек концентрацији и снази често је, у стварности, концентрат стимуланса који организам, нарочито дечји и адолесцентни, не подноси без последица.
Главни активни састојак већине енергетских пића је кофеин. Према подацима Европске агенције за безбедност хране, унос кофеина до 200 милиграма одједном сматра се безбедним за одрасле, док се за адолесценте препоручује да дневни унос не прелази око 3 милиграма по килограму телесне масе. Проблем настаје када једна лименка од 250 милилитара садржи око 80 милиграма кофеина, а већа паковања од 500 милилитара и до 160 милиграма. Дода ли се томе кафа или кола напитак у истом дану, граница се лако премашује.
Светска здравствена организација упозорава да деца и адолесценти не би требало да конзумирају енергетска пића управо због високог садржаја кофеина и шећера. Просечна лименка садржи између 25 и 30 грама шећера, што је приближно седам до осам кашичица. За поређење, препоручени максимални дневни унос додатих шећера за децу значајно је нижи од те количине.
Научни подаци последњих година указују на јасне физиолошке ефекте. Кофеин делује као стимуланс централног нервног система, повећава број откуцаја срца и крвни притисак. Код осетљивих особа и код младих који немају толеранцију, могу се јавити тахикардија, аритмије, дрхтавица, несаница и осећај панике. Студије спроведене у више европских земаља показале су да значајан проценат адолесцената који редовно конзумирају енергетска пића пријављује симптоме убрзаног рада срца и нервозе.
Подаци из Сједињених Америчких Држава указују да је у периоду од 2007. до 2011. године забележен значајан пораст хитних пријема повезаних са конзумирањем енергетских пића, посебно код младих од 12 до 17 година. У великом броју случајева радило се о комбинацији са алкохолом, што додатно повећава ризик. Кофеин прикрива осећај опијености, па особа уноси више алкохола него што би иначе.
Поред кардиоваскуларних ефеката, све је више доказа о утицају на ментално здравље. Истраживања међу средњошколцима показују повезаност између честе конзумације енергетских пића и повећаног ризика од анксиозности, раздражљивости и проблема са спавањем. Несаница није споредни ефекат, већ очекивана последица. Полуживот кофеина у организму траје више сати, па пиће попијено у поподневним сатима може реметити сан током целе ноћи.
Шећерна компонента носи своје ризике. Редовна конзумација пића са високим садржајем шећера повезује се са повећаним ризиком од гојазности, инсулинске резистенције и каријеса. Код адолесцената који свакодневно пију заслађене напитке бележи се већа вероватноћа прекомерне телесне тежине у поређењу са вршњацима који их конзумирају ретко или никада.
Посебну забринутост изазива чињеница да се енергетска пића често доживљавају као безопасна алтернатива кафи. Међутим, за разлику од шољице кафе, ова пића садрже комбинацију кофеина, таурина, глукуронолактона и других стимулативних супстанци чији заједнички ефекат није увек довољно истражен код деце и младих. Брзина конзумирања такође је различита. Лименка се попије за неколико минута, што доводи до наглог скока концентрације кофеина у крви.
Није спорно да одрасла особа повремено може конзумирати енергетско пиће без озбиљних последица. Проблем настаје када то постане навика, када се користи као замена за сан, одмор и здраве животне навике. Организам не може дугорочно да функционише на стимулансима без цене. Замор се не брише, већ одлаже.
Злоупотреба енергетских пића није питање тренда, већ јавноздравствени изазов. Подаци су јасни, механизми деловања познати, а последице мерљиве. Избор остаје на појединцу и друштву у целини. Лименка може донети краткотрајан осећај снаге, али цена такве енергије често стиже касније, и то са каматом.