Март, трећи месец у години по нашем модерном календару, има име које нас води директно у антички Рим. Латински назив за овај месец био је Martius, а добио га је по римском богу Марсу (Mars), богу рата, али и пољопривреде и заштитнику римске државе. То име значи „Марсов месец“.
У најранијем римском календару (пре јулијанске реформе), март је био први месец године; година је почињала 1. марта. То је зато што је у северној хемисфери ово време када се природа буди, а војне активности и пољопривредни радови после зиме поново могу да почну. Касније су јануар и фебруар додати на почетак календара, па је март постао трећи месец, али је име остало.
У већини европских језика данашњи називи за март такође потичу од Martius – на енглеском March, немачком März, француском mars, шпанском marzo и италијанском marzo.
У словенским језицима називи за март често имају везу са природом и променљивим временом. Српски март је познат и кроз народну персонификацију „Баба Марта“, симбол променљивог пролећног времена. Словеначки marec потиче од старословенског корена који означава почетак топлијег времена. Пољски marzec повезан је са старим називом за месец када се природа буди. Хрватски ožujak означава топљење снега. Украјински березень (berezen’) добио је назив по дрвету које у пролеће прво зелени.
Данас нам март најчешће означава појаву првих знакова пролећа – дан када дан и ноћ трају готово једнако, тзв. пролећну равнодневицу, која углавном пада око 20–21. марта на северној хемисфери.