Четвртак је четврти дан у недељи по модерном календару, а његов назив у српском језику потиче од старословенске речи „четвртъ“, што значи „четврти“. Име је јасан и практичан опис позиције дана у недељном циклусу, који омогућава лаку оријентацију и организацију активности. Ово систематско именовање карактеристично је за словенске народе, који су приликом именовања дана често користили бројеве, уместо да се ослањају на митологију или небеска тела.
У римској традицији четвртак је био посвећен најмоћнијем римском богу – Јупитеру (dies Iovis), који је био бог неба, грома, правде и владара. Ова митолошка веза се одражава у именима четвртка у већини европских језика. На енглеском је Thursday, што долази од староанглеског Þūnresdæg, по германском богу Тор (Thor), који је био еквивалент Јупитера и симболизовао снагу, гром и заштиту. Немачки користи Donnerstag („дан грома“), француски jeudi, шпански jueves, италијански giovedì – сви ови облици воде порекло од Јупитера и његовог аналогног културног значења.
Словенски језици, као што смо навели, углавном задржавају бројевну логику. Српски „четвртак“ означава „четврти дан“, словеначки četrtek, пољски czwartek, чешки čtvrtek. Ово именовање је једноставно, али изузетно практично, јер одмах указује на положај дана у недељном ритму.
Народни називи четвртка често су такође повезани са активностима и обичајима који су се одвијали тог дана. У неким крајевима Србије, на пример, четвртак је био повезан са одређеним трговинским или сеоским обавезама, што је доприносило логичној организацији недеље. У словенским земљама се такође сусрећу називи који објашњавају положај дана у недељи или се односе на радне и обредне обавезе.
Данас четвртак асоцирамо на приближавање крају радне недеље, време када људи већ планирају завршетак задатака, али и када се очекују припреме за викенд. Име четвртка, једноставно, али снажно, подсећа на древну организацију времена и на начин на који су словенски народи систематизовали недељу у складу са бројевима, док други европски народи и даље имају митолошку повезаност са боговима и природним феноменима.