Мало која животиња је тако истовремено обична и необична као жаба. Људи је вековима виђају поред вода, у трави, после кише или у муљу, али су јој готово подједнако дуго приписивали магична својства. У европским бајкама жаба није случајно постала зачарани принц, већ симбол нечега што делује безвредно или одбојно, а у себи крије преображај.
У чувеној бајци браће Грим „Краљ жабац“, први пут објављеној 1812. године, принц је претворен у жабу и тек након низа искушења враћа људски облик. Истраживачи фолклора касније су тумачили да жаба у оваквим причама представља границу између два света – воде и копна, дивљег и људског, познатог и непознатог.
Жабе су одувек биле повезане са влагом, кишом и плодношћу. У многим старим друштвима њихово појављивање после падавина тумачено је као знак обнове природе.
У древном Египту жаба је била симбол живота и поновног рађања. Богиња Хекет, повезана са рађањем и плодношћу, често је приказивана са жабљом главом.
Сасвим другачију симболику жаба је добила у појединим европским предањима, где се повезивала са вештицама, мрачним напицима и мочварама. Иста животиња тако је истовремено носила и позитивна и негативна значења.
У кинеској традицији посебно место има такозвана „жаба новца“, позната као Chan Chu или Jin Chan. Обично се приказује са три ноге и новчићем у устима, а верује се да доноси богатство и срећу.
Фигуре ових жаба и данас се држе у домовима и радњама, најчешће близу улаза. Према традиционалном веровању, не би требало да буду окренуте ка вратима, јер би то значило да „новац излази“ из куће.
Јесте ли знали да жабе пију воду кроз кожу?
За разлику од многих животиња, жабе не пију воду на уобичајен начин. Велики део влаге упијају директно кроз кожу, због чега су веома осетљиве на загађење и промене у животној средини.
Амерички херпетолог Archie Carr средином XX века указивао је да су водоземци међу првим животињама које реагују на еколошке промене, због чега се често сматрају „биолошким показатељима“ стања природе.
Оглашавање жаба један је од најпрепознатљивијих звукова у природи. Мужјаци се оглашавају како би привукли женке, а код појединих врста звук може бити толико снажан да се чује на великим удаљеностима.
У појединим деловима света постоје читаве „хоровске“ групе жаба које се оглашавају истовремено, стварајући утисак да читава мочвара пулсира звуком.
Однос људи према жабама одувек је био противречан. Неко у њима види нешто ружно и клизаво, неко симбол среће, а неко животињу која припада детињству, киши и летњим вечерима.
Ипак, занимљиво је да су жабе кроз векове готово увек представљале промену. У бајкама су постајале принчеви, у старим веровањима доносиле кишу или богатство, а у науци постале један од најважнијих показатеља стања природе.
Можда је управо зато жаба остала једна од ретких животиња која је истовремено преживела и у народним причама и у савременом свету, без губитка своје необичне симболике.