Данас се на US Open долази као на војну операцију. Играчи имају читаве тимове људи који брину о исхрани, кондицији, анализи замаха, опреми, спавању, транспорту и свему осталом што би једном голферу могло да падне на памет између два ударца. Публика стиже у таласима, телевизијске камере покривају сваки кутак терена, а победник на крају добија трофеј, милионе долара и довољно пажње да му је вероватно потребан још један тим само за телефонске позиве.
Када је 4. октобра 1895. године одржан први US Open, и све је било много једноставније. На првом ударцу у Њупорту на Род Ајленду појавило се једанаест играча. Није било квалификација какве данас познајемо, није било армије новинара, а није било ни вишедневног спектакла. Играло се на терену од девет рупа, па су такмичари морали да га обиђу чак четири пута. Укупно 36 рупа – све у једном дану. Ујутру 18, поподне још 18, па кући.
Чак је и сам US Open у почетку изгледао као помоћни програм. Први US Amateur, који се такође играо у Њупорту, био је главни догађај те недеље, док је нови турнир за професионалце деловао готово као додатак. Оба такмичења су првобитно била планирана за септембар, али су одложена због много већег спортског спектакла тог времена — America’s Cup, престижне једриличарске регате. Када је коначно дошло време за први US Open, није било ни приближно јасно да ће та мала једнодневна приредба једног дана постати један од најважнијих турнира у светском спорту.
Међу једанаесторицом било је десет професионалаца и један аматер, Канађанин Ендру В. Смит. Најзанимљивије је било то што победник није био некадашња звезда која је дошла да потврди очекивања. Хорас Ролинс, двадесетједногодишњи Енглез, био је помоћни професионалац у клубу чији је терен угостио турнир. У ствари, у такмичење је ушао готово успут. Тројица аматера који су првобитно планирали да играју повукла су се, а Ролинс се нашао у пољу делом зато што је радио у клубу. Био је тек на свом трећем такмичењу.
Терен, иначе, није био баш оно што бисмо данас назвали савршеним условима за велики турнир. Девет рупа протезало се на око 2.755 јарди, односно нешто више од 2,5 километра, а описиван је као каменит и мочваран. Тог октобарског дана дувао је и непријатан јесењи ветар. Ипак, нико није могао да се пожали на распоред: није било четири дана игре, није било чекања на телевизијски пренос, а није било ни питања када ће се игра наставити ако падне мрак. Требало је само одиграти 36 рупа пре него што дан прође.
После првих 18 рупа на челу су били Вили Кембел, Вили Дан и Џејмс Фоулс, са резултатом 89. Ролинс је био два ударца иза њих, са 91. На пола турнира, дакле, ништа није указивало на историјско чудо. А онда је млади Енглез одиграо последњих 18 рупа са 82 ударца и завршио са укупно 173. Вили Дан је имао 175, а Фоулс и Смит 176. Први US Open добио је човек од кога се, према тадашњим новинским извештајима, није очекивало да ће направити нешто нарочито.
Ролинс је за победу добио 150 долара. Цео наградни фонд износио је 335 долара. Добитник је добио и златну медаљу, док је велики сребрни трофеј предат његовом клубу на чување до следећег шампионата. Био је то почетак традиције која ће временом постати једна од најпознатијих у спорту.
За данашњег гледаоца, међутим, најзанимљивија није чак ни награда. То је слика самог турнира. Једанаест људи на првом терену, девет рупа, четири круга, један дан и победник који је после свега могао да се врати свом послу у клубу. Нема конференције за медије какву данас познајемо, нема десетина камера које прате сваки корак, нема приватних авиона, тренера који гледају статистику са таблета и аналитичара који израчунавају колико је лопта одступила од идеалне линије.
Било је само голфа.
Можда је управо зато први US Open данас тако симпатичан. Велика историја спорта није увек свесна да је историјска у тренутку када настаје. Људи који су тог 4. октобра 1895. године изашли на терен нису могли знати да започињу турнир који ће једног дана привлачити најбоље играче света и милионе гледалаца. За њих је то био нови голф турнир у Њупорту, са једанаест такмичара и наградом од 150 долара.
Хорас Ролинс је, бар тог дана, имао најбољи резултат. Није знао да је управо постао први човек у историји US Openа, а турнир није знао да ће једног дана постати огроман. Само су одиграли четири круга и завршили пре вечере.