Иако ситни и неприметни, крпељи су једни од најспособнијих паразита у природи. Са својом вештином да се прикаче на кожу људи и животиња, они нису само досадни, већ могу бити и опасни јер преносе низ болести које захтевају хитну акцију.
Њихов животни циклус пролази кроз четири стадијума: јаје, ларва, нимфа и одрасла јединка. За сваки од ових периода крпељ треба домаћина, што их чини упорним и све присутнијим у природним и урбаним срединама. Највише их има у шумама, високим травама и влажним пределима, али сада све чешће насељавају и градске паркове.
Најпознатија болест коју крпељи могу пренети је лајмска болест изазвана бактеријом Borrelia burgdorferi. Симптоми могу бити разноврсни, од осипа до хроничног умора и упале зглобова ако се инфекција не препозна на време. Поред лајмске болести, крпељи могу преносити и енцефалитис, рикетсиозе и анаплазмозе.
Како се заштитити
Најбоља заштита је превенција. Ношење заштитне одеће и репелента, редовно прегледање коже и правилно уклањање крпеља помоћу пинцете или стручњака значајно смањује ризик од убода. Активност у природи је најризичнија у пролеће и рано лето, па је у тим периодима потребно посебно бити опрезан.
У Србији се најчешће срећу Иксодус рицинус, познат као ловач крпељ, који често преноси лајмску болест и вирусни енцефалитис и најчешће се налази у шумама и влажним травњацима. Дермцентор натуалис, велики шумски крпељ, често преноси рикетсиозе и инфекције код паса, али може угрожавати и људе и препознатљив је по ружичасто-браон мрежици на телу. Хаемафизалис пунктата, мали али опасан крпељ, може ширити анаплазмозу и присутан је у травним подручјима и близини стоке.
Како уклонити крпеља
Када приметиш крпеља на кожи потребно је узети малу оштру пинцету или специјалну клештицу за уклањање, ухватити базу крпеља што ближе кожи и повлачити равно, лагано и континуирано без окретања или стиснутих покрета како би се смањио ризик да делови тела остану у кожи. Након уклањања место убода треба дезинфиковати алкохолом, јодом или антисептичком марамицом и ако приметиш црвенило, осип или грозницу треба се јавити лекару.
Симптоми који могу указивати на инфекцију после убода крпеља укључују повишену температуру, умор, болове у мишићима и главобољу, карактеристичан осип у облику црвеног прстена познат као еритема мигранс и бол у зглобовима или слабост. У таквим случајевима лекари обично прописују антибиотике као амоксицилин или доксициклин што је најуспешније ако се започне рано.
Статистика заразе у Србији
Према истраживањима крпељи на појединим локалитетима у Србији могу бити заражени бактеријом Borrelia у чак трећини случајева. Око шест процената људи који су пријавили уједе крпеља развило је почетну фазу лајмске болести. За вирусни енцефалитис антитела су пронађена у око нула цела шездесет и шест процената испитаних узорака. Годишње у Србији може бити око педесет пријављених случајева лајмске болести, али већина не доводи до симптома.
На отвореном је важно носити дуге рукаве и панталоне светле боје како би се крпељи лакше уочили. Репеленти на бази DEET-а или пикаридина могу смањити ризик од убода. Након боравка у природи треба темељно прегледати кожу, косу и одећу и уколико се нађе крпељ уклонити га што пре и пратити симптоме наредних недеља.