Сваког 13. октобра обележава се Светски дан тромбозе, датум који није изабран случајно: 13. октобра 1821. године рођен је немачки лекар и патолог Рудолф Вирхов, један од пионира у разумевању настанка крвних угрушака. Његово име данас стоји иза једног од најважнијих концепата у медицини – Вирховљеве тријаде, три услова који погодују настанку тромбозе: успореног протока крви, оштећења крвног суда и повећане склоности крви ка згрушавању.
Тромб није нужно велики драматични догађај који тело одмах најави. Напротив, дубока венска тромбоза може почети прилично тихо, најчешће у дубоким венама ноге. Угризак? Не. Грч? Можда. Једна нога која је одједном отечена, топлија или осетљива? То већ није симптом који треба само „испратити“.
Посебно занимљив део приче односи се на једну од најобичнијих активности модерног живота: седење. Дуго путовање авионом, аутомобилом или аутобусом, вишесатни рад за рачунаром, гледање серије до дубоко у ноћ – све то значи да мишићна пумпа листова сатима готово мирује. Када ходамо, мишићи ногу помажу венама да враћају крв према срцу. Када сатима седимо, тај механизам ради знатно мање.
Због тога се у јавности усталио израз „синдром економске класе“, који се односи на повећан ризик од дубоке венске тромбозе током дугих путовања, нарочито када човек дуго остаје непокретан. Назив је помало неправедан према авионским седиштима: проблем није сама економска класа, већ пре свега дуготрајна непокретност. Сличан ризик постоји и у аутомобилу, аутобусу или канцеларијској столици.
Постоји, међутим, важна ствар коју не треба претворити у медицинску панику: седење само по себи не значи да ће човек добити тромб. Ризик зависи од више фактора, укључујући претходну тромбозу, операције, дужу непокретност, трудноћу, неке болести, одређене лекове и наследну склоност ка згрушавању крви. Зато један дуг лет није аутоматска пресуда, као што ни један дан проведен за рачунаром није медицинска дијагноза.
Проблем настаје када се угрушак откине и крвотоком стигне до плућа. Тада може настати плућна емболија, потенцијално животно угрожавајуће стање. Нагло отежано дисање, бол у грудима који се може погоршавати при удисању, убрзан рад срца, несвестица или искашљавање крви захтевају хитну медицинску процену.
Симптоми дубоке венске тромбозе такође могу бити прилично неспектакуларни: оток једне ноге, бол или осетљивост, нарочито у листу, осећај топлоте и промена боје коже. Управо због тога тромбоза уме да буде подмукла. Човек може помислити да је само незгодно стао, да га „ухватио грч“ или да је ногу оптеретио више него иначе.
Рудолф Вирхов вероватно није могао да замисли свет у којем милиони људи по осам сати дневно седе испред рачунара, а затим још два сата седе у аутомобилу. Његова идеја, међутим, и даље савршено функционише: крвоток не воли застој.
Зато је једна од најједноставнијих навика уједно и најкориснија: током дугог седења повремено устати, прошетати, померити стопала и активирати мишиће листова. На дугим путовањима препоручује се редовно кретање, а код особа које имају повећан ризик лекар може предложити додатне мере. Хидратација је разумна навика, али није чаробни штит против тромбозе – много је важније не провести сате потпуно непомичан.
Занимљиво је да је Вирхов, осим по тромбози, остао упамћен и по томе што је снажно заступао идеју да болест треба проучавати као процес који се дешава у ћелијама. Његов чувени принцип „свако из ћелије“ постао је један од темеља модерне ћелијске патологије. Човек рођен пре више од два века тако је оставио трагове у медицини који се протежу од микроскопа до данашњег разумевања крвних угрушака.
Светски дан тромбозе зато има прилично приземну поруку: не морате да трчите маратон да бисте учинили нешто добро за циркулацију. Понекад је довољно да устанете са столице.
Само пет минута хода можда неће променити ваш живот. Али пет минута хода уместо пет сати непомичног седења свакако је бољи договор са вашим венама.