Светски дан напуштених животиња обележава се данас, а статистика показује да сваки трећи пас и мачка немају дом, што је, углавном, последица непромишљене одлуке о набављању кућног љубимца.
Истраживање иницијативе „Стате оф Пет Хомелесснесс Пројецт“, које је спровела глобална коалиција стручњака за добробит животиња, показује да око 362 милиона паса и мачака широм света, што је сваки трећи пас или мачка, живе на улицама или у склоништима, најчешће у веома лошим условима.
Истраживање је показало да су напуштене животиње углавном последица претходно донете људске одлуке о набављању кућног љубимца.
Зато, истиче се у саопштењу компаније Марс која је учествовала у истраживању, треба добро размислити, јер љубимац није импулсивна одлука ни краткотрајна фаза, већ обавеза која траје годинама.
Пре доношења коначне одлуке о набављању кућног љубимца потребно је, како кажу, размислити о одговорима на питања да ли имате времена за шетње, игру и пажњу сваког дана, чак и када сте уморни или у гужви, јесте ли спремни на трошкове – од хране и ветеринара до оних непланираних ситуација, уклапа ли се љубимац у ваш начин живота – путовања, радно време, промене које долазе и друга питања.
Такође, наводе да је једнако важан и одабир кућног љубимца будући да нису сви пси исти – неки једва чекају дуге шетње и сталну акцију, док су други прави мали љубитељи кауча, неки су самосталнији, а неки траже више пажње и блискости, постоје и они са израженијим заштитничким инстинктом, који траже сигурну руку и доследност.
Иако не постоји јединствена званична статистика, процене говоре да у Србији живи више од милион паса, док број напуштених животиња остаје непознат, али је видљив на улицама готово сваког града.
Стручњаци и организације упозоравају да се овај проблем годинама не смањује, упркос постојећим прописима и обавезама локалних самоуправа, а Јелена Јанковић из Центра за мешанце у Београду каже да се у свакодневном раду те организације видимо колико је важно да се одлука о усвајању љубимца донесе одговорно, јер управо од тога зависи да ли ће животиња имати сигуран дом или завршити без њега.
„Удомљавање је прелепа и важна одлука, али и велика обавеза – зато је кључно да људи разумеју да љубимац није привремена фаза, већ дугорочна одговорност. Када се одлука донесе промишљено, она мења живот – не само за животиње, већ и људе који их удомљавају“, рекла је Јанковићева.
У саопштењу подсећају да је једно од решења за напуштене животиње удомљвање, јер је то најдиректнији начин да се помогне, а на тај начин не добија само једна живота дом, већ се ослобађа простор за следећу којој је помоћ потребна.
Постоје и други начини да допринесемо решавању овог проблема попут микрочиповања љубимаца, стерилизације и кастрације, дељења огласа за удомљавање, волонтирања и помоћ склоништима.
„Иако је реч о глобалном изазову, промена је могућа. Свака одговорна одлука – да се удоми, едукује или помогне – доприноси смањењу броја напуштених животиња. Јер за једну животињу, то није само статистика – то је разлика између опасног и тужног живота на улици и оног који наши љубимци имају у кућама“, наводи се у саопштењу.