На Велики четвртак, дан који у православној традицији заузима централно место у седмици Страдања, свештеник Ђорђе Ковљен подсетио је вернике на кључне тренутке који су претходили Христовом распећу. Кроз дубоку нарацију о смирењу, издаји и установи Свете Тајне причешћа, отац Ђорђе је оживео библијске слике које и данас служе као највећи путоказ хришћанске љубави.
Лекција из смирења: Прање ногу ученицима
Према речима свештеника Ковљена, Господ Исус Христ је своје ученике учио љубави не само речју, већ и конкретним делом које је изненадило чак и најверније апостоле.
„Пре вечере Господ је узео посуду са водом, опасао се једним пешкиром и кренуо сваком од апостола да опере ноге да покаже смирење своје“, истиче отац Ђорђе.
Овај чин изазвао је отпор код Светог апостола Петра, који у својој ревности није могао да прихвати да његов Учитељ обавља посао слуге. Ипак, одговор који му је Господ упутио носи дубоку духовну поруку:
„Ако ми не даш, немаш удела са мном“.
Свештеник Ковљен подсећа да је након ових речи Петар, у свом препознатљивом заносу, одговорио:
„Господе, не само ноге, него и главу и цело тело да ми опереш“.
Установа Светог причешћа: „Примите, једите…“
Централни део излагања оца Ђорђа био је посвећен Тајној вечери, тренутку када је Исус Христ својим ученицима оставио највећи дар – Свету Литургију. Међу дванаест ученика седео је и Јуда, што додатно наглашава трагику и ширину Христове љубави према човеку.
Отац Ђорђе верно цитира речи установе причешћа:
О хлебу: „Примите, једите, ово је тело моје које се ради вас ломи за отпуштење грехова“.
О вину: „Пијте из ње сви, ово је крв моја Новога завета која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова“.
Овим чином, како објашњава свештеник, Господ је успоставио нераскидиву везу између себе и верног народа, која се кроз векове обнавља на свакој Литургији.
Гетсиманија и молитва Чаше
Након вечере, пут је водио на Маслинску гору, у Гетсимански врт. Ту се одиграла једна од најдирљивијих драма људске историје – Исусова молитва пре страдања. Свештеник Ковљен наглашава Христову људску природу и страх који је осећао пред надолазећу муку.
„Молио се Господу Богу Оцу да га мимоиђе чаша страдања јер се као човек много бојао, јер је знао какве муке треба да претрпи за спасење људскога рода“, каже отац Ђорђе.
Упркос страху, Христова молитва се завршава врхунским чином предаје Божијој вољи:
„Оче, ипак да буде не воља моја, него Оче да буде воља твоја са мном“.
Издаја и почетак пута ка Голготи
Крај Великог четвртка обележен је мрачним чином издаје. Јуда, један од оних којима су ноге малопре биле опране, долази са војницима, првосвештеницима и фарисејима. Свештеник Ђорђе Ковљен закључује своје излагање тренутком хапшења:
„Ухватили су Господа Исуса Христа и одвели су га на суђење код првосвештеника“.
Овим речима, отац Ђорђе нас уводи у тишину и бол Великог петка, подсећајући нас да је сваки корак који је Христ начинио те ноћи био вођен искључиво љубављу према човеку и жељом за његовим спасењем.