Када данас неко каже Октоберфест, слика је прилично јасна: огромни шатори, литарске кригле, баварске кобасице, оркестри, традиционалне ношње и милиони људи који су дошли у Минхен са врло озбиљном намером да докажу да једна кригла није довољна. Али највећи фестивал пива на свету није настао као прослава пива. Није чак настао ни као фестивал. Почео је као краљевско венчање и коњичка трка.
Дана 12. октобра 1810. године, баварски престолонаследник Лудвиг оженио је принцезу Терезу од Саксоније-Хилдбургхаузена. Венчање је било велики државни и дворски догађај, али младенци су желели да се прослава не заврши само у палатама и међу аристократијом. Неколико дана касније, 17. октобра, приређена је велика коњичка трка на ливади испред Минхена, у част младенаца.
Та ливада названа је Терезијина ливада — Theresienwiese, по невести Терези. И управо ће њено име вековима касније бити повезано са једним од најпознатијих фестивала на планети. Дакле, ако сте се икада питали зашто се Октоберфест одржава на месту које се зове Терезијина ливада, одговор је: зато што је све почело као прослава једне принцезе која се удала за будућег краља.
Прва прослава није имала много тога заједничког са данашњим фестивалом. Није било огромних пивских шатора, милиона посетилаца, музичких бина и кригли од литра које конобари носе као да су направљене од картона. Главна атракција била је коњичка трка. Међутим, Баварци су очигледно проценили да је било превише добро да би остало једнократно. Следеће године прослава је поновљена.
И ту почиње занимљиви део. Оно што је требало да буде једнократна свадбена прослава постепено је постало годишњи догађај. Трке су се враћале, фестивал се ширио, појављивале су се различите атракције, а временом су коњи почели да губе битку са много практичнијим баварским интересовањем — храном и пићем.
У XIX веку на фестивалу су се појављивале све бројније тезге, гостионице, атракције и штандови са храном. Пиво је постепено постало један од главних симбола прославе. Коњи, који су 1810. године били разлог због којег су се људи окупили, на крају су постали готово споредна историјска фуснота.
Још је занимљивије то што се Октоберфест данас често назива највећим фестивалом пива на свету, иако његов историјски корен уопште није пивски. Прва прослава настала је због венчања, а пиво је тек касније постало његов заштитни знак. То је један од оних историјских обрта у којима се оригинална идеја временом толико промени да је више нико не препознаје.
И назив је помало варљив. Иако се зове Октоберфест, фестивал се данас углавном одржава у септембру и завршава првог викенда у октобру. Разлог је практичан: у XIX веку организатори су постепено померали почетак фестивала раније како би посетиоци имали више топлих и пријатних дана за прославу. Име је, међутим, остало.
Постоји и једна лепа иронија у чињеници да је фестивал преживео толико различитих историјских периода. Минхен је у XIX и XX веку пролазио кроз политичке потресе, ратове, промене државног уређења и економске кризе. Октоберфест је због ратова и епидемија више пута отказиван, а у неким периодима замењиван је скромнијим облицима јавне прославе. Али када би се услови вратили у нормалу, људи би се поново враћали на Терезијину ливаду.
Данас тамо долазе милиони посетилаца. Пије се пиво које мора да испуњава строге услове традиционалног баварског пиварства, једу се кобасице, переци и печено месо, а музика и ношње стварају слику Баварске која је постала препознатљива широм света. За неколико недеља једна минхенска ливада постаје огроман привремени град забаве.
А све је почело зато што је један баварски престолонаследник одлучио да се ожени.
Историја је овде направила готово савршену шалу: Лудвиг и Тереза су желели свадбену прославу коју ће народ памтити. Успели су много боље него што су могли да замисле. Само што данас мало ко долази због њиховог венчања.
Њихова коњичка трка одавно је нестала, принц и принцеза су постали историјске личности, а ливада је добила нову функцију. Од места на којем су Баварци гледали коње постала је место на којем гледају — углавном једни друге како подижу кригле.
Октоберфест је тако почео као свадба, наставио као коњичка трка, а завршио као фестивал на којем коњи више нису најважнији део програма. Историја понекад заиста има необичан смисао за хумор.