Некада колач није морао да буде раскошан да би био празничан. Било је довољно неколико јаја, мало брашна, шећера и воћа које је управо сазрело у дворишту. Такви колачи нису настајали да би импресионирали госте изгледом, већ да би од онога што већ постоји у кући направили нешто што ће нестати са стола до последњег комада.
Шљиве су за такву кухињу биле готово идеалне. Било их је много, добро су успевале у нашем поднебљу, јеле су се свеже, сушиле за зиму, кувале у пекмезе и ракију, а када би их било превише, завршавале су и у колачима.
Кисела павлака ту није била само додатак због укуса. Њена киселост даје тесту мекоћу и влажност, док масноћа доприноси пунијем укусу. Заједно са зрелим шљивама ствара комбинацију која делује једноставно, али има све што добар домаћи колач треба да има: меко тесто, сочно воће и благо киселкасту завршницу.
Најлепши део овог колача је управо у томе што шљиве не морају да се претварају у нешто друго. Не треба им крем, глазура или сложена декорација. Само се преполове, распореде преко теста и препусте топлоти рерне.
Док се пече, шљиве пуштају сок који продире у тесто. Шећер се на њиховим рубовима карамелизује, а кисела павлака ублажава њихову киселост и даје колачу препознатљиву кремасту мекоћу.
Овакви рецепти су и леп пример старе домаће кухиње у којој се сезонска намирница користила онда када је најбоља. Шљиве су најсочније управо у кратком периоду када потпуно сазру, па је било природно да се тај тренутак искористи за колач, пекмез или компот, уместо да се воће купује током целе године.
Зато овај колач има једну особину коју модерни десерти понекад изгубе: има сезону. Најбољи је крајем лета, када су шљиве зреле и мирисне, али се може припремати и са добро оцеђеним замрзнутим шљивама. Важно је само да воће не буде превише воденасто, јер би вишак сока могао да учини тесто гњецавим.
За разлику од многих савремених колача који траже прецизно мерење великог броја састојака, овај рецепт остаје вернији логици старе кухиње. Неколико основних намирница, једно сезонско воће и мало осећаја за тесто.
Није му потребна посебна прилика, нити свечани сто. Може да буде поподневни колач уз кафу, десерт после ручка или онај комад који се оставља „за касније“, па неким чудом нестане пре него што дође то касније.
Старински колач од шљива и киселе павлаке – традиционални рецепт
Потребно је:
- 3 јаја
- 150 г шећера
- 1 ванилин шећер
- 200 мл киселе павлаке
- 100 мл уља
- 250 г глатког брашна
- 1 прашак за пециво
- 600–700 г зрелих шљива
- 1–2 кашике шећера за посипање
- мало цимета, по жељи
- шећер у праху за посипање, по жељи
Припрема:
Шљиве оперите, преполовите и извадите коштице. Ако су веома сочне, оставите их неколико минута на папирном убрусу како би се уклонио део вишка сока.
Јаја умутите са шећером и ванилин шећером док смеса не постане светла и пенаста. Додајте киселу павлаку и уље, па кратко промешајте. Постепено додајте брашно помешано са прашком за пециво и мешајте само док не добијете глатко тесто.
Плех средње величине подмажите и побрашните или обложите папиром за печење. Сипајте тесто и равномерно га распоредите. Преко теста поређајте половине шљива, са пресеченом страном нагоре. Поспите их са мало шећера и, ако волите, танким слојем цимета.
Пеците у претходно загрејаној рерни на 180 °C око 35–45 минута, док колач не добије златну боју, а чачкалица убодена у део без воћа не изађе сува.
Оставите колач да се мало прохлади пре сечења. По жељи га поспите шећером у праху и послужите млак или потпуно охлађен.
Нутритивни осврт
Шљиве обезбеђују природне шећере, влакна, калијум и различита биљна једињења, док јаја и кисела павлака доприносе протеинима и мастима. Основу енергетске вредности ипак чине брашно, шећер и уље, па један комад треба посматрати као десерт, а не као нутритивно неутралну ужину.
У односу на богате кремасте колаче, овај десерт има једну предност: значајан део његовог укуса долази из самог воћа. Зреле шљиве обезбеђују сочност и киселкасту свежину, па није потребно много додатака да би колач био пуног укуса.
Можда је управо то оно што старинске воћне колаче чини тако трајним. Када је воће добро, кухиња не мора много да му помаже.