Постоје торте које су настале да импресионирају и постоје оне које су настале да се памте. Старинске торте са лешницима скоро увек припадају овој другој врсти. Немају високе слојеве, огледалне глазуре ни савршене пресеке за фотографију. Али имају нешто што модерни десерти често изгубе – мирис. Мирис печеног лешника који се осети већ код улазних врата и онај тренутак када неко каже: „Ово је правила моја бака.“
Лешник је занимљив јер дуго није био раскошан састојак него практичан. На Балкану и у средњој Европи ораси су чешће носили свечане колаче, док је лешник остао мало тиши, земљанији, са укусом који више подсећа на печење него на слаткиш. Када се испече, дешава се нешто готово неочекивано – постаје топлији, дубљи и добија мирис који подсећа помало на карамел и свеже печен хлеб.
Ово је торта из времена када су се кремови кували, када је стрпљење било део рецепта и када се веровало да торта сутра мора бити боља него данас.
Калуп 24–26 цм
Коре
- 10 јаја
- 250 г шећера
- 300 г млевених печених лешника
- 80 г презли
- 1 кашичица ваниле
Одвојити беланца и жуманца.
Беланца умутити у чврст снег и постепено додавати шећер. Умешати жуманца, па затим пажљиво додати лешнике, презле и ванилу.
Масу поделити у три коре и пећи сваку посебно на 170°C око 15–18 минута.
Оставити да се потпуно охладе.
Крем
- 700 мл млека
- 6 жуманаца
- 120 г шећера
- 60 г густина
- 200 г путера
- 150 г ситно млевених печених лешника
- мало рума (опционо)
Скувати класичан жути крем од млека, жуманаца, шећера и густина.
Покрити површину и охладити.
Посебно умутити путер па га постепено спојити са кремом. Додати лешнике и мало рума.
Филовати коре. Споља не претеривати – танак слој крема и шака грубо сецканих печених лешника. Најбоље је оставити торту преко ноћи. Тада коре мало попусте, крем се смири, а лешник престане да буде састојак и постане укус целе торте.
Ово није торта за велике прославе и ватромете. Ово је торта за недељно поподне, за кафу која се досипа и за ону последњу танку кришку коју неко ипак пресече на пола.