Старе рекламе су прави прозори у једно потпуно другачије време, када је машта маркетиншких стручњака била безгранична, а прописи прилично лабави.
Оно што нам данас измами осмех на лице некада је био врхунац озбиљне продаје и друштвеног престижа. Путовање кроз ове занимљиве огласе открива нам свет у коме су обични производи представљани као магични кључеви за срећу, здравље и невероватне авантуре.
ЧАРОБНИ НАПИЦИ ЗА МОЗАК И ВЕСЕЛО РАСПОЛОЖЕЊЕ
Давне 1886. године, фармацеут Џон Пембертон понудио је свету прву чашу Кока-коле, али не као освежење уз ручак, већ као прави лек. Први огласи су тврдили да ово пиће лечи главобољу, исцрпљеност, па чак и меланхолију.
У то време, веровало се да једна чаша сирупа може да „окрепи мозак” и поврати вољу за животом.
Сличан маркетиншки замах имао је и Бајер 1898. године, када је свој нови сируп против кашља рекламирао као најбољег пријатеља мајки и деце.
Слике насмејаних малишана који пију „чудотворни лек” који је заправо био хероин, данас звуче потпуно невероватно, али тада су биле симбол напретка и бриге за породицу.
КОЗМЕТИКА КОЈА СИЈА У МРАКУ И ТАЈНА ВЕЧНЕ МЛАДОСТИ
Тридесете године прошлог века донеле су праву опсесију науком, па се чак и у лепоти тражио „нуклеарни” ефекат. У Француској је 1933. године постала популарна крема Tho radia, коју су креирали фармацеут Мусали и наводни доктор Кири.
Рекламе су на сав глас обећавале да ће лице сијати посебним сјајем захваљујући торијуму и радијуму у саставу. Жене су одушевљено куповале ове производе, верујући да ће им мала доза радиоактивности подарити вечну младост.
Данас би нам та идеја била смешна, да није трагична, али тадашњи наслови су убедљиво тврдили да је природа коначно поражена снагом „радиоактивне лепоте”.
ЛЕКАРИ КАО ПРВА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ ДУВАНСКОГ ДИМА
Можда један од најзабавнијих примера маркетиншког претеривања долази из 1946. године, када је бренд Камел лансирао кампању која би данас била строго забрањена.
На плакатима је стајала озбиљна господа у белим мантилима са цигаретом у руци, уз наслов који тврди да највећи број лекара пуши управо Камел.
Оглас је био толико убедљив да су људи веровали да је дим заправо благотворан за грло и да освежава дах. Слика доктора који „научно” потврђује квалитет дувана била је врхунац тадашњег поверења у ауторитете, што нам данас делује као сцена из неког хумористичког филма.
„СТОЈАДИН“ КАО ВЛАДАР СВЕТСКИХ ПУТЕВА И АФРИЧКИХ САВАНА
На нашим просторима, седамдесете су биле у знаку домаћег поноса на четири точка. Када је Застава сто један 1971. године изашла са траке, рекламе су је приказивале као аутомобил који нема граница.
Чувена експедиција „Крагујевац–Килиманџаро” коришћена је као крунски доказ да Стојадин може све што и најскупљи светски џипови. Насмејани возачи у сафари оделима поред домаћег хеча на песку Африке требало је да поразе сваку сумњу у квалитет југословенског лима.
Иако су возачи знали да понекад треба мало снаге и среће да се мотор покрене током зиме, ови огласи су стварали осећај да седе за воланом возила које је спремно за пут око света у сваком тренутку. Сва ова маркетиншка претеривања из прошлости данас нам служе као подсетник на то колико су се вредности и знања променили, пружајући нам прилику да се добро забавимо уз приче о „чудима” која су некада била део свакодневнице.