Најгори брод у историји морнарице

Прича о броду који је током Руско-јапанског рата успео да постане већа претња сопственој флоти него непријатељу. На свом путу око света, посада је у паници пуцала на британске рибаре мислећи да су јапански бродови, грешком сигнализирала да их нападају шведски пароброди, гађала сопствене бродове, а врхунац је био када су на брод довели егзотичне животиње као љубимце, па је отровна змија преузела контролу над капетановом кабином.

Покушајте да замислите призор Друге тихоокеанске ескадре која 1904. године испловљава из Либаве, натоварена не само угљем и муницијом, већ и теретом једне готово нестварне неспособности, чији је несумњиви предводник била плутајућа катастрофа позната као крстарица Камчатка. 

Док је адмирал Рожественски очајнички покушавао да своје труле бродове довуче до Далеког истока, Камчатка је постала његова највећа ноћна мора, брод који као да је био уклето дизајниран да сваки задатак претвори у фарсу, а сваки мирни тренутак у морску панику. Док су остали бродови одржавали формацију, Камчатка је често заостајала, не због квара на машинама, већ због чисте дезоријентисаности посаде која је, чини се, свет посматрала кроз призму опсесивне параноје.

Све је почело у Северном мору, када је посада, у налету колективног лудила и страха од јапанских торпедних чамаца – који су физички били хиљадама миља далеко – отворила ватру на групу беспомоћних британских рибарских бродова, не успевајући притом да потопи ништа осим властитог достојанства и дипломатских односа две империје. Када нису пуцали на рибаре, бавили су се сигнализирањем које је збуњивало пола Европе, јављајући у паници да су под нападом шведских пароброда, или још горе, нехотице се окрећући ка сопственим бродовима из ескадре, присиљавајући их да маневришу како би избегли „пријатељску ватру“. 

Била је то морнарица која је личила на водвиљ, где је сваки сигнални прозор био потенцијални извор урнебесне катастрофе, а сваки официр на палуби Камчатке као да се такмичио у томе ко ће направити већи стратешки суноврат.

Међутим, апсурд није стао на војним грешкама; он се уселио у сам живот на броду. У једном тренутку, док су пловили кроз топла мора, посада је одлучила да своје већ сумњиво ментално стање обогати довођењем егзотичних животиња на палубу, претварајући ратни брод у плутајући зоолошки врт. 

Врхунац ове надреалне саге догодио се када је једна отровна змија, нашла свој пут до капетанове кабине, ефективно преузевши команду над пловилом које је већ било изгубљено у сваком смислу те речи.  Док је посада у паници обилазила кабину, бродом је владала тишина јер се нико није усуђивао да изазове новог господара пловила, што је вероватно био и најмирнији период у историји овог несрећног брода. Камчатка је тако остала записана у анале не као борац, већ као живи доказ да понекад највећа опасност за флоту није непријатељски адмирал, већ комбинација сопствене некомпетентности, претеране маште и једне, сасвим случајне, егзотичне змије.