Председник Српске напредне странке (СНС) и саветник председника Републике Милош Вучевић изјавио је данас да се неће дозволити да неко каменује и вређа владике Српске цркве, да спречава градњу храмова и слободу богослужења, као ни да проглашава идеологију важнијом од српског идентитета и интереса, од вековних традиција и светих места.
У ауторском тексту за Српски телеграф Вучевић је оценио да „блокадерско-сепаратистичко заједништво“ почива на идеолошком једноумљу, на тоталитарној свести, која жели да „сквотира цркве“ како то, како је навео, каже „данашњи главни комесар овог покрета Динко Грухоњић“.
„Њихови јунаци нису Милетић, Стратимировић и Лаза Костић. Не, блокадери су следбеници историјских снага које су прогањале, сузбијале и хапсиле јунаке српског севера. Они сањају нови Арадски логор за неистомишљенике, а српским архијерејима прижељкују судбину Светог Иринеја исповедника бачког, једног од најумнијих и најплеменитијих владика у историји наше Цркве“, рекао је Вучевић.
Истакао је да смо ових дана сведоци излива мржње и увреда усмерених на патријарха, архијереје и свештенике Српске православне цркве којима је, како каже, група изgredника хтела да онемогући слободу кретања у Новом Саду и то на дан када се обележавало два века постојања Матице српске.
„Они који мисле да су такви напади случајни или да су само ствар мржње острашћених блокадера према државном руководству. Ово је нешто друго. Смишљено и на националне симболе усмерено насиље. Удар на српску цркву, Матицу српску, Српско народно позориште, у српској Атени. То је идолошка борба за повратак расрбљене Војводине, у којој Срем, Банат и Бачка нису ‘три срца јуначка’, већ конституенти комунистичке равничарске утопије – без Бога, српства и континuitета са онима који су створили Матицу српску 1826. и ‘Војводину Србију’ тј. Српско Војводство 1848. године“, навео је Вучевић.
Он је подсетио да су Светог Иринеја војвођанске власти држале у кућном притвору годинама, да би га 1946. тешко повредили приликом каменовања Владичанског двора.
„Када је показао да га то неће спречити да обилази своју епархију и служи Богу и народу, напали су га у Оџацима, на Преображење исте године и претукли тако да се није опоравио до своје смрти, 1955. То су учинили људи, највише Срби, обневидели од идеологије која их је лишила идентитета, вере, васпитања и стида. То су учинили човеку који је из пакла хортиевског логора Шарвар спасао скоро три хиљаде српске деце“, навео је Вучевић у ауторском тексту.
Вучевић је рекао да данас устају „острашћени батинаши, огрнути шаловима и заставама туђих боја, против патријарха српског Порфирија, који је деценијама оплемењивао Нови Сад и Бачку, као викарни епископ и духовно чедо владике Иринеја Буловића“.
„Ова два духовна горостаса које је изнедрио север Србије заслужна су, са осталим духовницима са целог српског простора, за обнову духовног живота, подизање нових храмова и ширење хуманитарне мисије цркве свуда где живи наш православни народ. То не могу да им опросте, као ни канонизацију Светих мученика бачких, који ће се посебно поштовати у цркви на Лиману, у близини места где су страдали 1942. године. Иако је у Новом Саду, од 1990. године изграђено више храмова у урбаним срединама, црква на Лиману је проглашена за центар некакве инквизиције, која прети да уништи последње остатке титоистичког, аутономашког и анти-словенског наслеђа „Слободне Војводине“, рекао је Вучевић.
Он је истакао да нико ко се племенито борио против зла у Другом светском рату није заборављен, нити ће бити.
„Савремена Србија не омаловажава, нити из историје брише икага зато што је био комуниста, али одбацује оне који изврћу наслеђе СФРЈ да би дегуманизовали нашу Цркву, националне институције и српски идентитет. Наш народ ће сачувати Србију у нашем Војводству, уз нашу Цркву и све оно на шта смо вековима поносни у Бачкој, Банату и Срему“, навео је Вучевић у ауторском тексту за Српски телеграф.