Јул 2000. године. Свет је већ знао за једног мршавог дечака са округлим наочарима и ожиљком у облику муње, али нико није био спреман за оно што ће се догодити када се појави четврта књига – Harry Potter and the Goblet of Fire.
Издавачи су навикли да бестселери добро пролазе. Навикли су на редове испред књижара. Навикли су и на маркетиншке трикове. Али оно што је изазвала J. K. Rowling било је нешто што је до тада више личило на рок концерт или премијеру холивудског блокбастера него на излазак једне књиге.
Месецима пре објављивања, деца су бројала дане. Родитељи су резервисали примерке унапред. Интернет, који је још увек био у својим раним годинама масовне употребе, већ је горео од наруџбина. Само онлајн продавци продали су више од 700.000 примерака пре него што је књига стигла на полице.
Тада је уследио преседан. Цео тираж био је практично распродат у претпродаји. Издавачи су покренули једно од највећих штампарских ангажовања у историји књижевности. Само у Сједињеним Државама прво издање бројало је око 3,8 милиона примерака, док је укупни почетни тираж у Британији и Америци прешао пет милиона књига.
У ноћи између 7. и 8. јула догодило се нешто што је дотад било незамисливо за један роман. Књижаре су отварале врата у поноћ.
Деца обучена као чаробњаци чекала су сатима у редовима. Особље је организовало квизове, маскенбале и такмичења. Палете са књигама стизале су запечаћене, уз строга правна упозорења да нико не сме да отвори пакете пре поноћи.
А онда је кренула лавина. За свега два дана продато је више од пет милиона примерака широм света. Само у САД готово три милиона књига нестало је са полица током првог викенда. Издавач је хитно наручио још милионе примерака јер је и рекордан почетни тираж почео да нестаје брже него што су штампарије могле да га надокнаде.
Тог лета постало је јасно да „Хари Потер“ више није само успешна серија за децу. Постао је културни феномен планетарних размера.
По први пут у модерној историји издаваштва, милиони људи широм света чекали су једну књигу као што се некада чекало слетање на Месец, финале Светског првенства или нови филм највећих светских студија. Књижевност је накратко постала главни светски спектакл.
И можда је управо у томе највећа чаролија те 2000. године.
Није победио филм. Није победила телевизија. Није победио интернет.
Победила је књига од више од 700 страна коју су милиони деце једва чекали да отворе.