Уз снажну подршку Александра Вучића и континуиран рад министарства изграђене су нове и обновљене постојеће здравствене установе, набављена савремена опрема и унапређени услови лечења широм земље, казао је државни секретар у Министарству здравља.
Једино наслеђе политике бивше власти био је дуг од 32 милијарде у здравственом сектору. Од 2007. до 2012. године буџет Министарства здравља био је преполовљен, док су расли дугови за лекове, опрему и реконструкцију болница. Систем који је требало да лечи људе доведен је до тачке у којој више није могао ни сам да опстане.
Прокишњавање кровова, прозори који се не могу затворити, ћебад којом се покривало да не допире хладан ваздух, као и доношење постељине, лекова, завоја и инфузија од куће, била је слика српског здравства пре 2012. године.
Према тадашњој процени Светске банке, само трећина болница имала је функционалне системе стерилизације, а око 75 одсто медицинске опреме било је старије од десет година. Док су мистериозно нестајали милиони евра намењени за опремање клиничких центара, болница и савремене опреме, људи су се у неусловима борили за живот.
Међутим, од 2012. до 2026. године уследио је највећи инвестициони замах у историји српског здравства, а шта је све урађено и какви су планови за будућност, за Курир је детаљно испричао државни секретар у Министарству здравља др Мирсад Ђерлек.
Обнова
Здравство Србије је од 2012. до 2026. године прошло кроз велику обнову. Наследили смо потпуно девастиран здравствени систем, са дотрајалим објектима, застарелом опремом и нагомиланим проблемима. Пацијенти су о свом трошку куповали основне лекове, док су забрана давања специјализација и лоши услови рада допринели одласку лекара из Србије. Било је потребно много труда и улагања да такав систем подигнемо из пепела. Уз снажну подршку Александра Вучића и рад Министарства здравља, изграђене су нове и обновљене постојеће здравствене установе, набављена савремена опрема и унапређени услови лечења широм земље – каже Ђерлек.
Међу најзначајнијим резултатима, наводи Ђерлек, су нови Клинички центар у Нишу, нова зграда Универзитетског клиничког центра Србије и „Дедиње 2“.
– Истовремено су обнављане опште болнице, домови здравља и здравствене станице широм Србије. Таква улагања значе боље услове за пацијенте и квалитетније услове рада за здравствене раднике. Посебно је важно да се модернизација настави и ван највећих градова, јер грађанима много значи када потребну здравствену услугу могу да добију ближе свом дому – објашњава Ђерлек.
Ојачани капацитети
Како наводи, посебно поглавље представљала је борба против пандемије ковида 19, током које су у кратком року изграђене три ковид болнице, у Батајници, Крушевцу и Новом Саду.
Значајно су ојачале капацитете за збрињавање оболелих, а захваљујући великом ангажовању здравствених радника и подршци државе сачувани су бројни животи. Обезбеђене су велике количине вакцина чиме је грађанима омогућен избор и правовремена заштита. Вакцине смо донирали и земљама региона, показујући солидарност и спремност да помогнемо у најтежим тренуцима. Велики помак направљен је и у набавци савремене опреме. Магнетне резонанце, акцелератори, X и гама нож, скенери, дигитални рендгени, мамографи и ултразвучни апарати омогућавају прецизнију дијагностику. Циљ нам је да сваки округ има магнетну резонанцу, уз обезбеђивање стручног кадра – каже Ђерлек и додаје да је важан део бриге и смањивање трошкова лечења.
Од 1. августа смањена је партиципација за 279 лекова, а грађанима је омогућено и да уз мање лично учешће добијају 18 лекова за антикоагулантну терапију и срчану слабост. Ове мере представљају значајно олакшање, нарочито за пензионере и хроничне болеснике. Када неко сваког месеца користи више лекова, трошкови терапије озбиљно оптерећују кућни буџет. Зато је доступнија терапија важна и за здравље пацијената и за сигурност њихових породица – рекао је он.
Програм који је привукао пажњу
Како објашњава Ђерлек, кроз програм запошљавања најбољих дипломаца, два пута годишње примали су по 100 најбољих дипломаца медицинских факултета, обезбеђујући им посао и специјализацију.
Уз запошљавање медицинских сестара и техничара, младим здравственим радницима пружена је прилика да професионални пут граде у својој земљи. Посебно охрабрује то што се из иностранства вратило више од 400 здравствених радника. Наставићемо да стварамо услове у којима ће наши здравствени радници моћи да напредују, усавршавају се и дугорочно остану у јавном здравству – казао је Ђерлек.
Улагања
Ђерлек истиче да су проширене могућности лечења иновативним лековима, посебно у онкологији и код аутоимуних болести, а повећавана су и улагања у лечење ретких болести.
Посебну пажњу посвећујемо деци, раном откривању болести и обезбеђивању одговарајућег лечења у земљи и иностранству. Наставак увођења савремених терапија и њихова доступност већем броју пацијената остају међу најважнијим задацима. Иза сваког одобреног лечења стоји човек и породица којој то доноси нову наду – каже Ђерлек и истиче да је један од најважнијих послова решавање листа чекања.
Ђерлек наводи да је, међу важним наредним пројектима, завршетак и опремање „Тиршове 2“, реконструкција клинике у Вишеградској и изградња новог породилишта у Нишу.
Услови у којима се лече деца и у којима жене доносе нови живот на свет заслужују посебну пажњу. Ови пројекти треба да донесу савременије механизме, бољу организацију и квалитетнију негу за пацијенте. Поносан сам на остварене резултате и свестан колико још посла имамо. Успех здравственог система за мене се мери тиме колико брзо човек добије помоћ, колико му је терапија доступна и какав однос доживи када уђе у здравствену установу. Желимо да сваки грађанин Србије може да рачуна на стручну, правовремену и достојанствену здравствену заштиту. Томе морају да служе сва наша наредна улагања и одлуке.
Ђерлек истиче да је остварено смањење броја пацијената који чекају на дијагностичке процедуре, као и да боља организација треба да прати набавку опреме и запошљавање радника.
Посебну пажњу захтевају магнетна резонанца и операције кука и колена. Наш циљ остаје даље скраћивање и укидање листа чекања, уз поштовање медицинских приоритета.
Велики значај имају превентивни прегледи и јачање примарне здравствене заштите. Мобилне амбуланте омогућавају да основни, превентивни и специјалистички прегледи буду доступнији и људима у удаљеним селима.
Такав приступ желимо да развијамо, заједно са скрининг програмима и подизањем свести о значају редовних прегледа.
Представљени план предвиђа улагање око 1,3 милијарде евра у изградњу, обнову и опремање 69 здравствених објеката у 60 градова и општина, у наредне две до две и по године.
Најављени су и додатни подстицаји за лекаре који би радили у мањим и удаљеним срединама, јер обновљена амбуланта свој пуни смисао добија када грађани у њој имају и лекара на кога могу да рачунају – истакао је Ђерлек.