СТУДЕНТСКО-блокадерском лобију је криво им што Јасеновац и Сребреница нису изједначени, па су наручили текст у хрватском Јутарњем листу, у којем блокадерски симпатизер Анте Томић, „пљује“ по филму Лордана Зафрановића „Златни рез ’42“ у којем се аутор бави страдањем српског, јеврејског и ромског народа у усташком логору Јасеновац.
Иако вероватно још увек није ни погледао филм, Томић га критикује једино из разлога што су Србија и Република Српска помогле у реализацији истог.
– Много озбиљније било је Зафрановићево будаласто шепурење о трошку Александра Вучића и Милорада Додика. Његово бесконачно шалабазање по Србији док је невјеројатне три и по године снимао један филм, не размишљајући превише о диктатури која га је наручила. Не видећи да служи поквареним националистима који нису гори од усташа. Не оптерећујући се ни питањем како то да он Хрват снима у Србији, а његовим је колегама, угледним српским филмским редатељима попут Горана Марковића, Драгана Бјелогрлића, Срђана Драгојевића и Срдана Голубовића, онемогућено да раде свој посао.
Чак и ако испадне добар, „Златни рез ‘42“ неће имати никаквог смисла. Жао ми је да то морам казати Беадеру, Лучеву и Биторајцу, који су одважно изашли далеко из зоне комфора и у својим срцима и умовима настојали схватити поступке неких страшних људи, али њихов добронамјерни и храбри труд напосљетку ће послужити само да би се Срби самосажалијевали и тврдили како су они увијек били невине жртве, да би се згражали искључиво туђим злочинима, а властите попут онога у Сребреници потискивали, умањивали, безобзирно игнорирали и упадљиво избјегавали назвати геноцидом – написао је Томић по директиви Студентско-блокадерског лобија на челу са Драганом Бјелогрлићем и Гораном Марковићем.