Многи писци постану славни захваљујући својим ликовима, али ретко који је доживео судбину Артура Конана Дојла, човека који је искрено презирао своје најпознатије чедо. Рођен 22. маја 1859. године у Единбургу, Дојл није планирао да постане отац модерног детективског романа.
Његов примарни позив била је медицина, коју је студирао на Универзитету у Единбургу, где је упознао човека који ће променити ток светске књижевности. Професор Џозеф Бел, човек невероватне моћи запажања који је могао да погоди занимање и недавне активности пацијента само на основу мрље на рукаву или начина на који хода, послужио је као директна инспирација за Шерлока Холмса.
Док је млади лекар Дојл 1882. године отварао своју ординацију у Саутсију, нестрпљиво чекајући пацијенте којих готово да није било, почео је да записује авантуре детектива вођеног логиком, не слутећи да ће ти записи постати популарнији од било које медицинске дијагнозе коју је икада успоставио.
Доктор који је решио стварне злочине
Иако га свет памти као писца, Дојл је своје детективске вештине користио и у стварном животу, делујући као својеврсни „адвокат за изгубљене случајеве”. Један од најинтересантнијих примера десио се 1906. године, када је Дојл лично истражио случај Џорџа Едалџија, младог правника индијског порекла који је неправедно оптужен за бизарно сакаћење стоке.
Користећи управо оне методе дедукције које је приписивао Холмсу, Дојл је приметио да је Едалџи био толико кратковид да физички није могао да изврши злочине у мраку пољима Стафордшира. Његово ангажовање не само да је довело до помиловања овог човека, већ је директно утицало на оснивање Апелационог суда у Енглеској 1907. године. Овај лекар је доказао да логика коју продаје у књигама за неколико шилинга може да спасе живот и исправи системску неправду.
Још једна готово филмска занимљивост из његовог живота везана је за његову спортску каријеру. Артур Конан Дојл је био свестрани спортиста који је играо фудбал као голман за аматерски тим под псеудонимом А. Ц. Смит, али је мање познато да је био и пасионирани голфер и крикеташ.
Чак је имао част да игра крикет против Џејмса Барија, аутора „Петра Пана”. Његова физичка конституција и авантуристички дух водили су га и на китоловце на Арктику 1880. године, где је радио као бродски лекар, борећи се са ледом и олујама, што је касније уткао у своје мање познате, али изванредне поморске приче.
Рат са сопственом сенком и окултизмом
Дојлова веза са Холмсом била је толико напета да је 1893. године одлучио да „убије” детектива у причи „Последњи проблем”, бацивши га низ Рајхенбахшке водопаде. Писац је својој мајци тада написао да му Шерлок одузима превише времена и енергије коју жели да посвети писању озбиљних историјских романа.
Међутим, јавност је реаговала тако жустро да су људи у Лондону носили црне флорове у знак жалости, а притисак читалаца и издавача натерао га је да седам година касније „васкрсне” свог јунака. Док је Холмс био симбол чистог рација и науке, Дојл је приватно кренуо у потпуно супротном смеру, поставши један од најважнијих заговорника спиритизма након што је изгубио сина Кингслија у Првом светском рату.
Његова вера у натприродно ишла је толико далеко да је 1920. године јавно бранио аутентичност фотографија „вила из Котинглија”, за које се касније испоставило да су биле вешта превара две девојчице са изрезаним папирним сликама.
Тај дуализам између човека који је свет научио како да посматра доказе и човека који је очајнички желео да верује у оно што се не види, чини Дојлову биографију фасцинантнијом од било ког романа. Преминуо је 7. јула 1930. године са ружом у руци, остављајући свету лекцију о томе да су границе између генијалности, логике и људске чежње за непознатим често много тање него што се у први мах чини.